Evropski sud za ljudska prava presudio protiv Srbije

Presuda Evropskog suda objavljena je juče. Iz nje se vidi da je petoro stranih državljana pokrenulo postupak protiv Srbije tvrdeći da su im u periodu 2012-2014 na različitim graničnim prelazima naši carinici oduzeli gotovinu koju nisu prijavili. Oni su kod sebe imali više od 10.000 evra, piše Forbes Srbija.

Prekršajni sudovi, koji su potom vodili postupke protiv njih, izrekli su im novčane kazne. Međutim, uz kaznu za prekršaj, oduzeta im je i zaplenjena gotovina.

Žitelji tri države
Podnosioci predstavki su pred Evropskim sudom tvrdili da je oduzimanje njihovog novca bilo nezakonito. Da nije bilo u javnom interesu i da nije bilo proporcionalno.

Predstavke su podnete Evropskom sudu za ljudska prava u periodu između 17. juna 2013. i 4. maja 2015. godine. Jedan podnosilac je nemački državljanin, troje su turski, a jedna osoba ima oba državljanstva. Žive u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji.

Šta se dešavalo na srpskim granicama?
Između 2012. i 2014. godine, petoro osoba su pojedinačno zaustavljani na različitim graničnim prelazima, dok su putovali kroz Srbiju ka Turskoj ili iz Turske.

Kroz ispitivanje ili pretres, ustanovljeno je da poseduju više gotovine nego što je dozvoljeno. S druge strane, neki od njih su imali potvrde ili izvode o podizanju novca, koji su dokazivali poreklo sredstava.

Carinski organi su im dozvolili da zadrže po 10.000 evra. Ali su privremeno zaplenili iznose koji su prelazili taj limit. Označivši ih kao "nezakonito stečen novac". Iznosi koje su carinici zaplenili kretali su se od 14.425 evra do čak 93.000 evra.

Ustavni sud odbacio žalbe
Pred prekršajnim sudovima, ovih petoro ljudi je kasnije proglašeno odgovornim za kršenje Zakona o deviznom poslovanju. Odnosno da nisu ispunili obavezu prijavljivanja gotovine u iznosu većem od 10.000 evra prilikom ulaska ili izlaska iz države.

Osim toga što su im izrečene novčane kazne između 70 i 550 evra za prekršaj, njima je delimično ili u celosti oduzeta i gotovina koja im je zaplenjena. To je urađeno po osnovu "zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja".

Nemačkom državljaninu kojem je oduzeto 93.000 evra na kraju je trajno konfiskovano gotovo 60% te sume odnosno oko 53.000 evra. Ostale osobe ostale su bez celokupnih iznosa (u rasponu od 14.425 do 25.020 evra). Ustavni sud Srbije odbacio je njihove žalbe, nakon čega podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.

Jednoglasna odluka
Presuda Evropskog suda doneta je posle postupka koji je trajao više od 10 godina. Veće tog suda jednoglasno je odlučilo da je Srbija povredila član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Taj član kaže da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu. I to pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Evropski sud je zaključio da široki i neprecizni zakonski okvir Srbije, u kombinaciji sa ograničenom proverom od strane srpskih sudova, nisu mogli da obezbede potreban pravičan balans - između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosilaca žalbe na mirno uživanje njihove imovine.

Strane u postupku (Srbija i podnosioci žalbi) su se saglasile da je novac bio u vlasništvu podnosilaca. Kao i da je odluka sudova o oduzimanju neprijavljene gotovine predstavljala mešanje u to vlasništvo.

Zakon o deviznom poslovanju
Oduzimanje je imalo zakonski osnov. Taj član predviđa potpuno ili delimično oduzimanje predmeta prekršaja.

Međutim, Evropski sud navodi da je nejasna formulacija tog člana. I da je neprecizna u ključnim elementima. Posebno u vezi sa karakteristikama situacija koje bi dovele do potpunog ili delimičnog oduzimanja predmeta prekršaja.

Sud je dalje ocenio i da srpski zakon nije propisivao konkretan iznos strane valute koji nerezident može zakonito uneti ili izneti preko granice Srbije. Već samo da je takav prenos podložan obavezi prijavljivanja i pribavljanja potvrde.

Srpski sudovi nisu sproveli ozbiljnu analizu o tome koje su sankcije bile neophodne u svakom pojedinačnom slučaju, piše u presudi.

Vlada Srbije kaže da se borila protiv pranja novca
Vlada Srbije je tvrdila da je oduzimanje gotovine za cilj imalo borbu protiv pranja novca.

Međutim, iz dostupnih informacija u spisima predmeta ne proizlazi da su carinski organi obavestili Upravu za sprečavanje pranja novca o neprijavljenoj gotovini zaplenjenoj od bilo kog od podnosilaca žalbi.

Takođe, imajući u vidu da srpski sudovi nisu utvrdili bilo kakvu lošu nameru podnosilaca, Evropski sud je izrazio sumnju je oduzimanje zaplenjenog novca, kao deo kazne, služilo tom cilju.

Nadalje, nije bilo ni naznaka da su podnosioci ikada bili osumnjičeni za bilo kakvu krivičnu aktivnost. Niti da je sporna gotovina stečena na nezakonit način. To dovodi u pitanje da li je cilj zaista bio da se onemogući nezakonita aktivnost, piše u objavi Evropskog suda.

U suštini, nakon sprovedenih postupaka i provera porekla i odredišta prenete gotovine, podnosioci su proglašeni krivim samo za prekršaj, zbog toga što nisu prijavili svoju gotovinu.

Navodi se i da je zaplenjeni novac - uglavnom ušteđevina ili prihodi od prodaje imovine - bio značajan za podnosioce. Šteta po državu Srbiju svodila se na neprijavljivanje gotovine i stoga je bila zanemarljiva.

Srbija će morati da plati odštetu
Iz presude Evropskog suda, vidi se da je Srbiji naloženo da podnosiocima predstavke vrati oduzeti novac.

U slučaju nemačkog državljanina utvrđena je obaveza Srbije da mu nadoknadi 53.000 evra. U slučaju ostalih podnosilaca to su iznosi od 14.425, 14.800, 20.000 i 25.020 evra. Takođe, Srbija će morati da im plati i troškove postupka, između 1.700 i 1.750 evra, u zavisnosti od konkretnog slučaja.