Šesti oktobar, makar i u aprilu

Tokom poslednjih meseci u Srbiji je najdramatičnije pitanje hoće li Rio Tinto u Jadru otvoriti rudnik litijuma. Rio Tinto i vlast su nam govorili o velikoj dobiti koju će nam taj rudnik doneti. Na dvodnevnom naučnom skupu, posvećenom tom projektu, koji je u maju ove godine održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, donet je jedinstven zaključak: dobit od otvaranja rudnika litijuma je neizvesna, a devastacija ovih krajeva je neminovna.

NIN je svoje čitaoce detaljno obavestio o tom skupu, a o tome su iscrpno i argumentovano, takođe u NIN-u, govorili učesnici tog skupa, akademici Bogdan Šolaja i Vladimir Stevanović. Dokument sa tog skupa poslat je 4. juna nadležnoj ministarki Zorani Mihajlović, ali ona do danas nije pokazala da je te argumente i upozorenja uzela u obzir.

Кada su građanima predočene posledice otvaranja rudnika litijuma – raseljavanje naroda, rušenje kuća, uništenje zemlje, vode i vazduha, i pretvaranje ovih krajeva u pustinju – predsednik Aleksandar Vučić je pokušao da umiri javnost, izjavljujući da će odluku o otvaranju rudnika doneti narod, na referendumu. A „glas naroda je glas boga“. Кaže on.

Pod pritiskom protesta i blokada koje organizuje Ekološki ustanak, Vučić odlazi u Gornje Nedeljice, da razgovara sa ugroženim građanima. On u tom razgovoru, kao da je to moguće, obećava da će seoska crkva i groblje biti zaštićeni od uništenja. Кasnije tome dodaje i obećanje da će od Rio Tinta tražiti da jalovišta premesti sa vodoplavnih terena. Upadljivo je da on otvaranje rudnika ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje, što znači da je siguran da će i narod na referendumu doneti odluku koja sudbinu Jadra prepušta Rio Tintu.

Rio Tinto je u Jadru već otkupio 130 hektara, i uveliko ruši kuće na otkupljenim imanjima. Sigurno da ne bi bacao pare da nema jake garancije da će rudnik litijuma biti otvoren, bez obzira na glas naroda, boga ili stručnjaka. A onda, kao kruna svega, dolazi ona neverovatna Vučićeva izjava: „Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je prvobitno bilo predviđeno!“ 

Efekat ove izjave neki pokušavaju da ublaže, tvrdeći da je u pitanju Vučićev lapsus. A je li bio lapsus kada je on, posle prošlogodišnjih demonstracija, tokom kojih su demonstranti oštetili fasadu Gradske kuće u Novom Sadu, izjavio: „Šokirani smo, jer u Novom Sadu 1941. godine, kada su hortijevske fašističke jedinice upale one nisu oštetile fasadu, zgradu Gradske kuće.

Neki ljudi sinoć jesu.“ Smetnuo je s uma da su hortijevske jedinice tada, u Novosadskoj raciji, streljale i bacile u Dunav preko 2.000 Novosađana. Da su u januaru 1942, u četrnaest mesta Južne Bačke streljali više od 4.500 Srba, Jevreja i Roma.

Ljubomir Simović, akademik