Uzimanje pasoša, pelene, kopanje litijuma: Srbija strana kolonija?

U srcu Evrope, u zemlji koja pretenduje da bude punopravna članica Evropske unije, kineski investitori iz "Linglonga" uzimaju pasoše radnicima iz Vijetnama i pokušavaju da spreče jednog od njih da izađe iz kruga fabrike. Isti ti radnici žive u uslovima koji su nedostojni čoveku, u kampu koji više podseća na zatvor nego na životni prostor.

Kineskim investitorima iz fabrike guma "Linglong" u Zrenjaninu, sudeći po informacijama sa terena, dozvoljeno je da se u našoj zemlji ponašaju kao u svojoj kući, te srpski zakoni za njih ne važe. Radnici iz Vijetnama su se žalili da nemaju ni vodu ni struju, kao ni druge elementarne živone uslove, a uzbunjivač koji je govorio za medije o uslovima jedva je uspeo da pobegne iz fabrike i iz Zrenjanina, i to zahvaljujući aktivistima.

Da nisu samo Kinezi ti kojima je dozvoljeno da u Srbiji rade šta hoće, govori i slučaj anglo-australijske kompanije Rio Tinto koja planira iskopavanje litijuma u našoj zemlji, iako se svi sem vlasti bore da do toga ne dođe. Zbog Rio Tinta se pomeraju pruge, dozvoljavaju im se reklame na Javnom servisu, menja se Zakon o referendumu baš nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da će biti referenduma u vezi sa radom Rio Tinta u Srbiji.

Ne treba ni napominjati koliko su smešne izjave da će Rio Tinto brinuti o životnoj sredini naše zemlje, kada se uzme u obzir činjenica da su uništili arheološki lokalitet u Australiji, odnosno pećinu na zapadu Australije u kojoj su Aboridžini živeli 46.000 godina i to tako što su je digli u vazduh kako bi pristupili rudi gvožđa. I pored mnogobrojnih protesta i opravdane zabrinutosti stručnjaka da će rad ove kompanije imati veoma štetan uticaj na ekologiju, država ne odustaje od toga da učini sve kako bi ova strana kompanija dobila profit.

Ni Južnokorejanci se nisu proslavili u Srbiji, a njihova fabrika "Jura" u Leskovcu javnosti je postala poznata nakon navoda radnika da su nadređeni od njih tražili da nose pelene, umesto da idu u toalet. Osim toga, radnici su se žalili da ih tuku metalnim šipkama, da su maltretirani i u psihičkom i u fizičkom smislu, da nemaju osnovna radna prava...

- Celog dana sam tražila objašnjenje od šefova zbog čega sam otpuštena, ali ga nisam dobila. A sa druge strane, sve ovo vreme su me plašili da ne smem da se razbolim jer će mi u protivnom raskinuti ugovor. Radila sam i pod temperaturom od 40 stepeni - ispričala je radnica fabrike "Jura" Ivana Cekić u januaru ove godine.

Osim pomenutih fabrika tu je i britanska fabrika Aptiv u Leskovcu koja je terala radnike da rade po 12 sati dnevno dok se onesveste, izraelski "Wood feel" u Kuršumliji koji je uzeo subvencije, a duguje radnicima četiri plate i mnogi drugi...

Svi ovi slučajevi nepoštovanja osnovnih radnih prava, zatim zakona u Srbiji, kao i nebriga za životnu sredinu ukazuju na to da je vlast svesno pristala da suverenitet zemlje preda stranim firmama, kako bi se hvalili da investitori hrle u našu zemlju.

Naravno da hrle u zemlju jeftine radne snage, gde će im biti odrešene ruke da rade šta god žele, gde zakoni Srbije za njih ne važe, pa mogu bez ikakvih posledica i uz prećutno odobrenje vlasti da rade šta god hoće i stvaraju sebi ogromne profite. Za to vreme javnost u Srbiji ulazud ukazuje na ponašanje naših gostiju koji deluju kao okupatori.