Vučić u julu otvorio fabriku, u njoj danas nema ništa i nikoga (FOTO)

Izgradnja fabrike koja se bavi proizvodnjom delova za automobile počela je još u martu 2020. godine, a od jula ove godine u pogonu radi više od 350 zaposlenih, bar tako kažu zvanični podaci. Na fotografijama koje su dostavljenje portalu Direktno vide se prazni pogoni, koji rade sa ne više od 20% popunjenosti.

Kao i svaku do sada, predsednik Srbije je kompaniju Brose srdačno nahvalio. Istakao je da u tabrici radi 41 odsto visokokvalifikovanih radnika, a da su plate "višestruko veće od prosečnih u zemlji". Koliko je tačan iznos tih "višestruko" većih plata, javnosti nije poznato. Nije ni poznato zašto je pogon sablasno prazan, i zašto više podseća na napuštenu fabriku, a ne na tek izgrađenu.

Istini za volju, obećano je da će do 2025. godine biti zaposleno 1.1000 radnika, a da li će to obećanje dato Pančevcima biti i ispunjeno, ostaje da se vidi. Ono što je činjenica jeste da su i radnicima italijanske fabrike Geoks obećana nova radna mesta, nakon što je investitor rešio da zatvori fabriku. Od tog obećanja ostala je samo još jedna prevara radnika u Srbiji, a od novih radnih mesta za bivše radnike Geoksa ni traga ni glasa.

Obilazak fabrika kao udarna pesnica propagande vlasti radi se po ustaljenom šablonu. Zvezda performanska je naravno onaj koji vedri i oblači po Srbiji, otvara fabrike, pruža med i mleko, popločava pločama zlatnog doba, i ponekad prisvoji po koju zlatnu kamilu, sebi za dušu. Za njim idu novinari, odnosno srč imaginarijuma i fotografi, kako bi ugođaj bio upotpunjen. Kada se fabrika otvori, obećavaju se velike plate, na hiljade radnih mesta, fenomenalni uslovi i slavi se još jedan pogodak politike SNS i njenog nepogrešivog vođe.

Kad odleti leteći cirkus - doleti realnost, a to su otpuštanja, prazni pogoni, neispunjena obećanja i plate koje su daleko od "višestruko većih" od prosečne. Jer za vlast realnost nije ni bitna, bitno je da oko kamere zabeleži iluziju, da se iluzija ispere u mozgu građana kroz udarne pesnice režima, ponekad pogrešno nazvane mediji, a šta nakon posete ostaje, to nikoga ne zanima.

Posle se čudimo što nastaje SNS paradoks. Paradoks u kom se nikad bolje nije živelo, a cene nikad veće. U kom nikad manje nezaposlenih, a nikad više siromašnih, nikad veće plate, a nikad manji standard. Valjda je sve to posledica zlatnih pahuljica koje Vučić svuda za sobom prosipa, a koje se ne jedu. Dovoljno su lake da lete svuda okolo, a nedovoljno teške da od njih obični građani osete bilo kakav boljitak.