Dolovac jedini kandidat za novog Republičkog tužioca!

Ostaje pitanje kako je moguće da u Srbiji ne postoji niko ko bi bio barem protivkandidat, ako ne i novi Republički tužilac nakon 12 godina koliko ona sedi u toj fotelji.

Zamenik Republičkog tužioca i doskorašnji poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić rekao je ranije za Insajder da ne zna za slučaj da je u demokratskoj Evropi iko bio na mestu vrhovnog tužioca 18 godina koliko će biti Dolovac ukoliko dobije i treći mandat. Na drugoj strani je svakako pitanje i šta to Zagorku Dolovac preporučuje za još jedan mandat.

Prva neverovatna činjnica je da u Srbiji niko od tužilaca ne staje "na crtu" Zagorki Dolovac i da joj je tako otvoren put ka trećem mandatu i to uz sve kritike koje se u javnosti mogu čuti na račun tužilaštva i nje kao državne tužiteljke. Moguće je da je suština u samom izboru za tu funkciju koji mora da odobri vladajuća politička većina.

Zagorku Dolovac birala je prvo 2010. vladajuća većina koju je predvodila Demokratska stranka, a tada je kao jedan od lidera opozicije Aleksandar Vučić tvrdio da je ona "žuti" kadar, pa čak i funkcioner DS-a. A onda je za njen izbor 2015. predložila tada vladajuća većina predvođena SNS-om, ali je za nju glasala i opozicija u kojoj je bila DS.

Za javnost, u čije ime bi kao Republički javni tužilac trebalo da radi, ona je ostala gotovo nepoznata.

Reforma, izbor i reizbor

Činjenica je da javnost u Srbiji za Zagorku Dolovac nije znala ništa ni 2007. godine kada je postavljena za vršioca funkcije okružnog tužioca u Beogradu i to kao novosađanka sa mesta zamenika okružnog tužioca u Novom Sadu. Za beogradskog tužioca postavio ju je v.d. Republički tužilac Slobodan Radovanović navodeći da ona "nema mrlju u karijeri". S obzirom na to da rezultati nisu bili poznati, sumnjalo se da ju je za to mesto preporučila bliskost sa tada dominantnom u vlasti Demokratskom strankom.

Važila je za jednu od najvažnijih osoba u reformi pravosuđa, koju je Ustavni sud Srbije ocenio kao masovno i intenzivno kršenje prava na pravično suđenje i to prema nosiocima pravosudnih funkcija, sudijama i tužiocima.

U toj reformi i ona je izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine. Pod uticajem kritika pre svega Evropskog parlamenta Srbija je trebalo da uradi reviziju reizbora sudija u tužilaca. Tada se sumnjalo da su se u izbor tužilaca i sudija mešale bezbednosne službe, da je postupak bio tajan i da nije primenjivan pravilnik o kriterijumima za vrednovanje rada tužilaca i sudija. U reviziji u kojoj je Dolovac igrala ključnu ulogu nisu otklonjeni nedostaci zbog čega je i usledila odluka Ustavnog suda kojom je ceo reizbor ocenjen neustavnim.

Ovo je treći konkurs za izbor Republičkog javnog tužioca na koji se opet prijavila samo Zagorka Dolovac. O kandidatima će mišljenje dati komisije koje formira Državno veće tužilaca i Republičko tužilaštvo, a na čelu obe instutucije je Zagorka Dolovac. Sam izbor zavisi od političke podrške jer Republičkog javnog tužioca predlaže Vlada Srbije po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Skupštine, a bira ga skupštinska većina.

Državno veće prethodno sastavlja listu kandidata na osnovu ranije sačinjene rang liste. Dakle, Komisija koju bira Državno veće tužilaca kojim predsedava Dolovac sastavlja listu kandidata i boduje kandidate za mesto Republičkog javnog tužioca. To znači da o tome ko će koliko bodova dobiti i koji kandidat će kako biti plasiran odlučuje posredno Državno veće tužilaca kojim predsedava Dolovac.

Činjenica da institucija kojom predsedava Zagorka Dolovac odlučuje o bodovanju i mestu na rang listi eventualnih protivkandidata svakako je mogao biti jedan od ključnih razloga da niko drugi ne podnese prijavu za Republičkog javnog tužioca.

Odnos tužiteljke i javnosti: Bez komentara

Mandati Zagorke Dolovac svakako će ostati upamćeni i po tome da gotovo da nije komunicirala sa medijima, a preko njih sa građanima. Već u prvom mandatu uvela je pravilo po kome su sve informacije iz do tada otvorenih tužilaštava praktično bile zatvorene za javnost, a za sve informacije iz bilo kog tužilaštva u zemlji, bio je zadužen samo kabinet tužiteljke. Uvođenjem tužilačke istrage ta se praksa promenila, ali su izjave tužilaca postale prava retkost, a Republička tužiteljka je dala tek nekoliko intervjua i to pisanim medijima.

S obzirom da je prvi tužilac Srbije, Dolovac bi trebalo da bude dostupna za komentar bar u vezi sa predmetima za koje je javnost posebno zainteersovana. To, međutim, za 12 godina koliko je na čelu tužilaštva nikada nije bila praksa.

Novinari su poslednjih godina koristili gotovo svaku priliku da tužiteljki Dolovac postave brojna pitanja u vezi sa slučajevima u kojima je opravdano povećano interesovanje javnosti.

Tužilaštvo je po zakonu zaduženo da vodi istrage, pa su mediji zato od tužiteljke Dolovac pokušali da dobiju odgovore na pitanja u vezi sa noćnim rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici, kada je policija odbila da izađe na teren. Iako bi to trebalo da bude jedno od najvažnijih pitanja u pravnoj državi, za tužiteljku Dolovac to nije bila tema. Pitanja su novinari Insajdera ponovo pokušali da joj postave, ali na događaju na koji su bili pozvani novinarima nije bilo dozvoljeno da priđu tužiteljki čak ni bez kamere.

Za javnu tužiteljku tokom godina nagomilala su se brojna pitanja u vezi sa različitim slučajevima poput Krušika, Jovanjice, nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, predistražnih postupaka koji stoje u mestu poput onog u vezi sa poslovanjem Srbijagasa.

Pitanja u zemlji godinama izbegava dok tužilaštvo redovno objavljuje saopštenja o njenim međunarodnim susretima, kao da je reč o tužiteljki za saradnju sa inostranstvom.

U jednom od retkih intervjua, koji se po pravilu objavljuju u štampanim medijima i kontrolisanim uslovima, tvrdila je da nema predmeta koji se čuvaju u fiokama.