Vučić upozorava: Geopolitičke igre ne zaobilaze naš gas - Balkanski tok u fokusu!

Ukupna dužina ove trase počinje od morske obale Turske gde se prostire na 130 kilometara, nastavlja se kroz Bugarsku u dužini od 498 kilometara, dok kroz Srbiju prolazi 403 kilometra, piše Nedeljnik.

Gasovod se završava na teritoriji Mađarske, gde je dugačak oko 85 kilometara, čime se omogućava stabilno snabdevanje ovog dela kontinenta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, povodom pronalaska eksploziva u blizini trase gasovoda u Kanjiži ovoj trasi, naglasio da je "očito da geopolitičke igre neće ostaviti na miru" važne energetske objekte.

Izgradnja gasovoda Balkanski tok bila je ključna za povezivanje Srbije sa srednjom Evropom, a javno preduzeće Srbijagas i mađarska kompanija FGSZ fizički su povezali cevi na granici u julu 2021. godine.

Zašto Balkanski, a ne Južni tok?

Izgradnja Balkanskog toka zapravo predstavlja realizaciju ranijih planova koji su bili predviđeni projektom Južni tok, pre nego što je on otkazan 2014. godine.

Umesto prvobitne zamisli da cevi idu direktno iz Rusije do Bugarske ispod Crnog mora, novi projekat je preusmeren preko Turske, čime je nastao Turski tok, dok je deonica koja se od turske granice nastavlja kroz Bugarsku i Srbiju dobila naziv Balkanski tok.

Suština projekta ostala je ista, jer se njime omogućava transport ruskog gasa do Mađarske i srednje Evrope trasom koja kroz Srbiju u velikoj meri prati putanju nekadašnjeg Južnog toka. Predsednik Vučić je potvrdio da je ovaj pravac deo šire "kritične gasne infrastrukture koja povezuje Srbiju i Mađarsku", čime je praktično završena decenijska težnja da se osigura stabilan pravac snabdevanja gasom sa južne strane.

Balkanski tok kroz Srbiju

Unutar granica Srbije, gasovod ulazi kod Zaječara, na granici sa Bugarskom, a izlazi kod Horgoša. Ceo projekat na domaćoj teritoriji podeljen je na četiri deonice koje omogućavaju lakše upravljanje i održavanje sistema.

Prvi deo puta vodi od bugarske granice do Žabara, odakle druga deonica nastavlja do Kovina. Treća deonica obuhvata potez od Dunava kod Kovina do Gospođinaca, dok poslednji, četvrti deo, spaja Gospođince sa mađarskom granicom.

Za opremanje celog ovog pravca iskorišćeno je 190.000 tona cevi velikog prečnika, a jedan od najznačajnijih građevinskih poduhvata bio je prelaz preko Dunava. Taj deo trase dugačak je 1.400 metara i zvanično je zabeležen kao evropski rekord u ovoj vrsti gradnje.

Kapaciteti i tehnička važnost objekata

Sistem je projektovan tako da godišnje kroz Srbiju može proći do 12,4 milijardi kubnih metara gasa, što je namenjeno potrebama domaćeg tržišta i zemalja Evropske unije. Maksimalni radni pritisak u cevima prečnika 1.200 milimetara iznosi 75 bara.

Na samoj trasi izgrađeno je više od 20 različitih objekata, uključujući četiri glavne merne stanice i 18 blok ventil stanica. Posebno se izdvaja kompresorska stanica Velika Plana u Žabarima, koja predstavlja jedini objekat takve namene na celom Balkanskom toku kroz Srbiju. Na tom mestu se obavlja filtracija i prečišćavanje gasa od mehaničkih primesa, nakon čega se on pod pritiskom šalje dalje kroz magistralni vod.

Trasu u našoj zemlji gradilo je blizu 1.500 radnika, od najvećeg državnog prioriteta. Investiciju je realizovalo preduzeće Gastrans, u kojem zajednički udeo imaju ruski Gasprom i domaći Srbijagas.