Ova biljka je kraljica proleća: Otkrijte tajnu njenog održavanja i kako da zablista u vašem dvorištu

Ova biljka je u Evropu stigla još u 18. veku, kada je posebna pošiljka magnolije dopremljena iz Amerike u francuski grad Nant. Nazvana je po botaničaru Pjeru Magnolu, koji je putovao po svetu tražeći najlepše biljke za vrtove Luja 14.

Magnolije obično cvetaju pre nego što se razviju listovi, u beloj, roze ili ljubičastoj boji, što dodatno naglašava njihovu privlačnost. Neke vrste, poput Magnolia grandiflora, rastu visoko i imaju mirisne kremasto-bele cvetove koji krase letnje mesece, dok je Magnolia kobus poznata po svojoj otpornosti i belim, mirisnim cvetovima koji se pojavljuju već u martu i aprilu.
Da bi magnolija bila zdrava i cvetala raskošno, zemljište treba da bude kiselo, rastresito i dovoljno vlažno. Redovno prihranjivanje đubrivom bez kreča pomaže biljci da razvije jake grane i krupne cvetove, dok dodatak zemlje sa borovim iglicama povećava kiselost i poboljšava rast.

Orezivanje se vrši kako bi se proredile guste grane i uklonile vodopije. Nakon sečenja, rane treba zaštititi kalemarskim voskom, a zbog zečeva koji vole mladu kore, preporučuje se zaštitna mreža oko stabla.

Magnolije je najbolje saditi pojedinačno, sa dovoljno prostora oko sebe, da bi mogle slobodno rasti i cvetati. Razmnožavaju se semenom, reznicama ili kalemljenjem. Setva semena se obično vrši u jesen ili proleće, nakon što su seme i treset provodili određeno vreme na hladnom, što pomaže klijanju.

Među najlepšim vrstama ističe se Magnolia soulangeana, poznata kao kraljica magnolija, koja može da naraste do pet metara i ima tulipast oblik cvetova u nežnim nijansama purpura i roze. Zvezdasta magnolija (Magnolia stellata) posebno je pogodna za male bašte jer cveta već godinu dana nakon sadnje, a njeni snežno-beli ili bledoroze mirisni cvetovi unose eleganciju u svaki kutak dvorišta.

Uz pravilnu negu, magnolija postaje centralni ukras bašte, simbol proleća i biljka čiji cvetovi svakog prolaznika ostavljaju bez daha.