Zbog korone u Srbiji "izgubljeno" 510.000 radnih mesta

Posle uvođenja strogih mera i posledičnog pada ekonomske aktivnosti, radno vreme u Srbiji opalo je za oko 14,8 procenata tokom drugog kvartala 2020. Kraće radno vreme i šeme rada značajno su doprineli ovom smanjenju. Ako se zdravstvena kriza nastavi, a programi zadržavanja zaposlenja prekinu, ljudi bi mogli biti gurnuti u nezaposlenost, upozorava studija, prenosi sajt Evropske banke za obnovu i razvoj.

Izveštaj identifikuje sektore u kojima je preko 700.000 radnika u neposrednom riziku dok traje zdravstvena kriza. To su: trgovina na veliko, trgovina na malo, smeštaj, usluge transporta, šumarstvo i seča šuma i ratarska i stočarska proizvodnja. Od ove radne snage, gotovo 314.000 je samozaposlenih, a preko 267.000 neformalnih radnika.

Do danas, krizom su najteže pogođena mikro preduzeća, koja zapošljavaju više od 735.000 radnika, jer je više od jedne četvrtine prestalo sa radom. Vlada je pružila pomoć u obliku subvencija za zadržavanje zaposlenja, što je za mikro, mala i srednja preduzeća iznosilo oko 65 procenata ukupnih troškova rada.

Iako izveštaj pozdravlja „gotovo univerzalnu podršku firmama i građanima“, takođe nudi pet preliminarnih preporuka za politiku:

- Selektivniji i ciljaniji pristup ka pružanju podrške najugroženijim građanima;

- Rešenja za podršku velikom broju cirkularnih i sezonskih radnika;

- Ublažavanje manje vidljivih socijalnih troškova pandemije;

- Optimizacija novog programa zapošljavanja mladih u Srbiji i doslednije i efikasnije korišćenje socijalnog dijaloga.

Kao odgovor na pandemiju koronavirusa, kancelarija MOR-a za centralnu i istočnu Evropu i EBRD-ov tim za rodnu i ekonomsku inkluziju osnovali su zajedničku radnu grupu za procenu uticaja krize na ekonomije regiona ispitivanjem verovatnih kratkoročnih i srednjoročnih efekata o zapošljavanju i tržištu rada. Izveštaj o Srbiji prati već objavljene studije i preporuke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.