ŠAMAR IZ BRISELA Nikad oštriji izveštaj EK o režimu u Srbiji

Izveštaj koji pokriva period od juna 2024. do maja 2025. godine, prema oceni brojnih evropskih diplomata, najdirektniji udar na Vučićevu vlast od početka pregovora sa EU, a ton i jezik dokumenta jasno sugerišu duboku zabrinutost zbog sve autoritarnijih tendencija u zemlji, navodi Nova.rs.

Demokratija i vladavina prava
Opšta politička situacija u Srbiji, prema izveštaju, ostaje potpuno pod dominacijom Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića, koji zadržava kontrolu nad svim granama vlasti.

Evropska komisija beleži da su izbori na svim nivoima bili obeleženi ozbiljnim nepravilnostima, od zloupotrebe državnih resursa i pritisaka na birače, do medijske neravnoteže.

Institucije koje bi trebalo da obezbede ravnopravnost u političkom procesu "ostale su slabe i pod političkim uticajem", dok Narodna skupština funkcioniše kao "formalno telo koje potvrđuje odluke izvršne vlasti". Poverenje građana u demokratiju, ocenjuje EU, nalazi se na istorijskom minimumu.

Izbori i politički pluralizam
EU konstatuje da izborni proces u Srbiji i dalje nije u skladu sa standardima Evropske unije i OEBS-a. Državna izborna komisija "nije pokazala potrebnu nezavisnost", a većina preporuka posmatračke misije OEBS-a iz prethodnih ciklusa nikada nije sprovedena.

Posebno se ističe da opozicione partije nemaju ravnopravan pristup medijima, finansiranju i kampanji, dok su njihovi kandidati izloženi sistematskim pritiscima i kampanjama diskreditacije.

Mediji i sloboda izražavanja
U delu izveštaja posvećenom medijima ton Evropske komisije nikada nije bio oštriji.

Srbija je, kako se navodi, "ozbiljno narušila slobodu medija". Medijski prostor je "duboko polarizovan", a većina nacionalnih televizija funkcioniše kao propagandni produžetak vlasti.

EU konstatuje da je proces donošenja novih medijskih zakona u junu 2025. sproveden bez transparentnosti i javne rasprave, čime je prekršena zakonska obaveza. Iako su propisi formalno usklađeni sa evropskim standardima, njihova primena u praksi suprotna je osnovnim principima slobodnog novinarstva.

Jedan od najozbiljnijih nalaza odnosi se na događaj iz aprila 2025. godine, kada su televizijski kanali kritički nastrojeni prema vlastima uklonjeni sa kablovske platforme nakon što ju je kupio Telekom Srbija, čiji je većinski vlasnik država. Evropska komisija to opisuje kao ozbiljan udar na pluralizam i slobodu izražavanja.

Ova formulacija, iako diplomatski ublažena u praksi označava situaciju u kojoj su slobodni mediji, jedini prostori slobodne javne debate. U tumačenju autora ovog teksta, to predstavlja jedan od najdrastičnijih primera institucionalne cenzure u savremenoj Srbiji.

EU dalje ističe da Srbija još nije usvojila novi akcioni plan za medijsku strategiju, dok Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već godinu dana funkcioniše bez Saveta koji može da donosi odluke, što znači da je regulatorni sistem faktički blokiran.

Bezbednost novinara i SLAPP tužbe
Napadi i pretnje novinarima ostaju svakodnevica, navodi se. Evropska komisija beleži rast fizičkih i verbalnih napada, kao i porast SLAPP tužbi, strateških tužbi čiji je cilj finansijsko iscrpljivanje novinara i aktivista. U većini slučajeva, tužbe podnose funkcioneri vlasti ili mediji bliski režimu.

Sudovi, ocenjuje se, sporo i neefikasno reaguju, dok je broj procesuiranih slučajeva i dalje zanemarljiv.

Pravosuđe i osnovna prava
Reforma pravosuđa stagnira, a nezavisnost sudstva i tužilaštva je pod ozbiljnim znakom pitanja, ističe se u izveštaju EK.

Navodi se da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca postoje samo formalno, dok u praksi politički uticaj i dalje dominira.

- Građani, konstatuje Komisija, "nemaju poverenja u pravosuđe", jer se odluke često doživljavaju kao politički motivisane - smatraju autori izveštaja.

Borba protiv korupcije
Borba protiv korupcije ocenjena je kao "zastala i bez rezultata".

Agencija za sprečavanje korupcije nema kapacitete ni autoritet, dok se mehanizmi kontrole imovine i sukoba interesa gotovo i ne primenjuju. Specijalno tužilaštvo ne vodi procese protiv visokih funkcionera, a slučajevi velikih zloupotreba javnih sredstava ostaju nekažnjeni. EU naglašava da u Srbiji nema političke volje da se obračuna sa korupcijom na vrhu vlasti.

Funkcionisanje institucija i javna uprava
Institucije su, kako stoji u izveštaju, "centralizovane, bez odgovornosti i bez kontrole izvršne vlasti". Proces donošenja zakona se redovno sprovodi po hitnom postupku, bez javne debate.

Zapošljavanje u državnim organima zasniva se na političkoj lojalnosti, a ne na znanju i rezultatima.

Ljudska prava i osnovne slobode
Evropska komisija upozorava na političke pritiske na nezavisna tela poput Poverenika i Zaštitnika građana, kao i na sve veće ograničavanje prostora za civilno društvo.

Zabeleženi su i slučajevi prekomerne upotrebe sile tokom protesta, uz gotovo nepostojeću odgovornost policije.

Ekonomski kriterijumi
Iako srpska ekonomija ostaje formalno stabilna, EU primećuje usporavanje rasta i visoku inflaciju, uz upozorenje da politički pritisci i netransparentnost podstiču nejednakost i korupciju.

Javna preduzeća su i dalje pod partijskom kontrolom, dok investicioni procesi, naročito oni povezani sa Kinom i Rusijom, često krše pravila o javnim nabavkama EU.

Zaključak
Prema rečima diplomatskih izvora Nova.rs, izveštaj Evropske komisije ne ostavlja prostor za relativizaciju i dodaje se da Srbija je u poslednjih godinu dana napravila korak unazad u gotovo svim ključnim oblastima.

Od izbora i pravosuđa, preko borbe protiv korupcije, do slobode medija i institucionalne nezavisnosti, dokument beleži najniže ocene u poslednjoj deceniji.

- U diplomatskom jeziku Brisela, ovo je otvoreno upozorenje da režim Aleksandra Vučića klizi ka modelu potpune autoritarne kontrole, u kome institucije postoje samo na papiru, a mediji koji ne pripadaju sistemu vlasti, poput onih u okviru United Media, su pod konstantim pritiskom i udarom - smatra sagovornik.