Poverenik: Ne uvoditi kamere za nadzor u Srbiji bez javne rasprave i mimo zakona

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kojima raspolaže Poverenik, u Beogradu se planira postavljanje 8.100 kamera - među kojima i biometrijskih, a policija je kupila i mobilne: za vozila i kamere koje bi policajci nosili na uniformama.

- Činjenica je da je to jako invanzivna i oštra mera za praćenje bezbednosti i kontrolu ponašanja na javnom mestu. Neki građani se opredeljuju za bezbednost, a neki za zaštitu svojih podataka. Ali, u svakoj situaciji kada se može primenom blažih mera kontrolisati bezbednosna situacija, onda ne treba uvoditi strože - kazao je Marinović.

Naveo je da Srbija nije prva došla na ideju da uvede kamere za prepoznavanje lica, da je ideja tek u fazi razmatranja i da se njena realizacija planira, ukoliko se svi uslovi ostvare, krajem 2021. godine.

Naglasio je da je prethodno potrebno sprovesti javnu raspravu o tome - da se čuju argumenti obe strane.

Istakao je da će on, kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, uvek podržati argumente protiv, ali da ipak ne može da spori primere u svetu gde je takav vid nadzora pomogao u sprečavanju krivičnih dela i nalažanju nestalih lica.

Marinović je rekao da je potrebno preduzeti sve mere zaštite podataka ukoliko se uvede biometrijski nadzor - da se zna svrha prikupljanja i držanja podataka, da prostor koji se snima bude obeležen, da postoji način da se gradjani obrate nadležnima kako bi izvršili uvid, da se zna kako se podaci čuvaju i koliko dugo, kao i ko sve ima pristup njima.

Institucija Poverenika ove godine je u Mišljenju koje je uputila MUP-u konstatovala da "nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov za nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video-nadzor", podsetio je Marinović.

- Dali smo mišljenje da u ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti da se to sprovede zato što ne zakonom nije regulisana obrada biometrijskih podataka - kazao je Marinović.