Pomoć države stigla samo za firme bliske Vučiću i SNS

Naime, kada se analiziraju zvanični podaci na sajtu https://fondzarazvoj.gov.rs/cir lako se zaključuje da su krediti za likvidnost, umesto stvarne pomoći ugroženim firmama, u stvari bili samo nova prilika za novo izvlačenje para za blizak krug Vučićevih ljudi, a sve na štetu poreskih obaveznika Srbije.

Veliki broj veoma uspešnih kompanija pre korone, koje su uredno aplicirale krajem aprila i početkom maja 2020. godine i dalje nemaju čak ni informacije vezane za odobrenje kredita. Ali osim informacije, kako sada izgleda ostaće i bez preko potrebne pomoći, jer novca u Fondu za razvoj više i nema.

Primeri nekih firmi ili pojedinaca koji su dobili pomoć:

Grand Ocean doo, 20 miliona dinara. Firma koja drži između ostalog Pastel u Kruševcu za koju se osnovano sumnja da je zapravo stvarni vlasnik Bratislav Gašić, šef BIA.

Ligapub doo, restoran Manufaktura 15 miliona dinara. Vlasnik kontraverzni biznismen Andrija Kesić, član SPS-a, i novi član opštinskog veća Stari Grad.

Kontiki doo, 50 miliona dinara i Big blue group 25 miliona dinara, vlasnik obe firme je Ivan Radojević, blizak SNS-u.

SDS Property Solution doo, 10 miliona dinara. Stvarni vlasnik Goran Samardžija, osoba protiv koje su se vodili sudski procesi u BIH i čovek koje je poznat po tome što drži restorana profilisanih za novu političku garnituru.

Dragan Stevanović, državni sekretar ministarstva privrede, nijedan zahtev nije mogao proći bez njegovog odobrenja.

Očigledno je da od najavljene pomoći za turizam i ugostiteljstvo od strane predsednika Vučića na kraju neće biti ništa. Umesto da olakšaju plaćanje poreza i pomognu likvidnost preduzeća kao što su uradile neke od zemalja u EU, država je svesno pustila niz vodu veoma važan deo privrede.

Kao i za druge populističke mere koje je donela, država se dodatno zadužila, uvećala svoj javni dug, koji će generacije iza njih morati da vraćaju.