"EPS i građani imaće posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku"

- Građanima se ovim potezom potencijalno uvode dodatni troškovi, jer plaćanje računa na račun poslovne banke najčešće podrazumeva proviziju, za razliku od dosadašnjeg sistema u kojem su uplate preko Pošte, e-Uprave ili određenih banaka bile besplatne ili sa minimalnim troškovima - rekao je Radosavljević.

On je, povodom tvrdnje EPS-a da uplata za utrošenu električnu energiju od ovog meseca preko Alta banke "nema nikakve posledice po kupce električne energije", rekao da prema važećim tarifama naknada za fizička lica Alta banke, nalog za prenos na račune pravnih lica se na šalteru banke naplaćuje oko 50 dinara.

Naveo je da prema podacima EPS iz 2024, u Srbiji ima 3.370.299 domaćinstava, odnosno mesečnih računa čija je prosečna potrošnja 322 KWh ili oko 4.000 dinara po računu.

Ako se, kako je rekao, na svaki račun uzme provizija od 50 dinara, godišnje banka bi naplatila proviziju od oko dve milijarde dinara, a to je, čak 40 odsto prošlogodišnjeg prihoda Alta banke.

On, međutim, smatra da je realno pretpostaviti da će banka ponuditi niže tarife ili čak možda potpuno umanjenje tarifa za plaćanje računa EPS-a na svojim šalterima.

Čak i u tom slučaju, značajno se ograničava broj kanala preko kojih se može, bez dodatnih troškova, izvršiti uplata jer banka ima samo šest filijala u Beogradu i po jednu u još osam opština, što može dodatno otežati građanima plaćanje i povećati troškove.

- Istovremeno, EPS-u mogu da porastu operativni troškovi, jer sada mora da plaća proviziju banci za obradu uplata, što nije bio slučaj kada su sredstva išla preko državnog Trezora - naveo je Radosavljević.

Dodao je da, čak i da se to ne desi, Alta banka će svakako naplaćivati različite provizije za platni promet EPS-u koje, prema važećim tarifama na godišnjem nivou iznose najmanje oko 2,3 miliona evra.

Možda je, kako je rekao, najbitnije to što će EPS usmeravanjem naplate električne energije preko jedne banke "upumpati" oko 450 milijardi dinara ili oko 3,8 milijardi evra godišnje u tu banku.

Istakao je da, uzimajući u obzir činjenicu da je ukupna aktiva banke oko milijardu evra, a prihod oko 42 miliona evra, "upumpavanje" relativno velike količine novca u tu banku dovešće do povećanja njene vrednosti.

- Odluka EPS-a može izazvati i sumnje da se favorizuje određena banka i ukazivati na potencijalno netransparentno upravljanje javnim prihodima. Nije jasno zašto EPS ne nudi mogućnost plaćanja računa preko svih računa koje ima i kod drugih banaka. Na taj način bi se podigla konkurencija među bankama, koje bi se smanjenjem naknada za plaćanje računa takmičile za klijente - rekao je Radosavljević.

Može se, dakle, pretpostaviti da će se od jula u kasu EPS-a slivati manje para nego dok su građani račune plaćali preko računa te kompanije pri Trezoru Srbije.

Uz obrazloženje da bi trebalo osposobiti EPS za nove investicije, struja će za građane već do kraja septembra poskupeti za najmanje sedam odsto, uprkos tome što je generalni direktor Dušan Živković u dva navrata izjavio da se cena struje za građane u ovoj godini neće menjati.

Potrošači za to i još jedno poskupljenje do oktobra 2026. možda još ne bi saznali da Međunarodni monetarni fond (MMF) nije objavio šta je sve dogovoreno tokom revizije važećeg aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom.

U prilog tome svedoči i činjenica da ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pre dva dana na RTS-u nije pomenula ni skoro poskupljenje struje, ni naplatu računa preko Alta banke.

Jedan od nekoliko bankara, koje je Radar kontaktirao, najnoviji dil EPS-a i Alta banke, vidi kao svojevrsnu "drumsku pljačku 21. veka".

Za drugog je ta priča bila završena i pre nego što je počela, jer smatra da aktuelna vlast Macuru doživljava kao "svog bankara", uprkos činjenici da ta banka odobrava preduzećima i građanima kredite uz prosečnu kamatnu stopu, znatno višu od većine banaka koje posluju u Srbiji.

Nekim bankarima je "gotovo neverovatno da najveća ovdašnja kompanija takav posao poveri banci sa takvom reputacijom, a uzgred i jednoj od najmanjih u Srbiji".

Pre Alta banke, još jedna firma Davora Macure, Alta pej je u novembru 2023, sklopila unosan posao sa EPS-om, pa je već u 2024. poslovne prihode uvećala sa 13,3 miliona evra na 21,8 miliona ili čak 63,7 odsto, a svom gazdi za samo dve godine napravila ukupan profit od 36,4 miliona evra.

Takvom usponu Macurine poslovne imperije svakako je doprinelo i to što je Alta grupa, čiji su deo i Alta banka koja ima ekskluzivno pravo da se njeni šalteri nalaze u policijskim stanicama širom Srbije, Alta pej i još neke firme, učestvovala u više državnih projekata.

Uz sve to, nedavno je dobila podsticaj iz državne kase i za izgradnju, rekonstrukciju i proširenje hotela u Beogradu za potrebe izložbe Ekspo 2027.

Macura je vlasnik i firme ABL Solvent, preko koje je pre tri i po godine za oko 70,6 miliona evra kupio poslovni kompleks IMT-a na Novom Beogradu.

Rradar je ranije pisao i o vezama Macure sa ljudima iz vrha SNS-a, ali i sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrović, kome je, preko firme Danica park, prodao dve parcele na Dedinju, pored kojih luksuzne vile grade još dvojica kontroverznih biznismena, Zvonko Veselinović i Milan Radojičić.

Macura je jedno vreme bio investitor izgradnje tih vila na zemljištu koje se vodi na supruge Radoičića i Veselinovića.

Jedino što Macuri do sada nije pošlo za rukom je nastojanje da postane većinski ili bar pojedinačno najveći vlasnik austrijske Adiko banke i tako uđe na tržište Evropske unije.

On nije računao na oštru reakciju Evropske centralne banke, koja je suspendovala pravo glasa Alta peju zbog sumnje da su netransparentno, mimo važećih procedura kupovali akcije te banke preko povezanih lica.

U Srbiji bi mu i to verovatno prošlo, ali ne i u EU. Tamo su zakoni važniji od ličnih veza sa ljudima iz državnog i vrha SNS-a.