POSLE NOVOG SADA - I Užice "ZABRANJENI GRAD" za Vučića?

Novi Sad verovatno jeste jedan od najznačajnijih centara pobune. Ipak,  ima i drugih varoši. Vidimo šta se dešava u Užicu, Kraljevu, Nišu. U februaru na mitingu vladajuće stranke u Sremskoj Mitrovici na predlog Aleksandra Vučića aklamacijom usvojena je deklaracija o srpskoj Vojvodini da bi se navodno sprečilo njeno otcepljenje. Nije im prošlo. Kada su Vučićevim pristalicama, koji su na miting dovezeni autobusima, novinari postavljali pitanja, njima uopšte nije bilo jasno ko to želi da se otcepi od Srbije. Novosađani, čini se, zaista fiziološki reaguju i na Srpsku naprednu stranku i na njene funkcionere. Užice je sledeće.- Posledica toga je i ono što imamo u Užicu, koje je sad jedan samo od gradova u Srbiji u koji predsednik Srbije više ne sme da uđe. To je slika Srbije danas, a ti gradovi su slobodni gradovi - navodi Zdravko Ponoš.

Vučić se razvikao ovih dana, sav uzbuđen i užasnut, nabusito i patetično na način staroradikalski, da kako eto zli ljudi pokušavaju da ga izrade. U toj zloj nameri zli ljudi služe se niskim sredstvima; ako je verovati njegovim izjavama, desilo se sledeće:- Da li su Ercovi, ljudi koji žive u Užicu, patriote? Naravno da jesu, naravno da vole svoju Srbiju, da li je moguće da svi stanu iza Cicvarića koji je bio šef liste LDP-a i DS-a, za kojeg je Kosovo nezavisno, Srbija genocidna zemlja, a srpski narod genocidni narod? Jel moguće da Ercovi idu za takvom politikom?. Ne, nikada ne bi, ali niko i ne pita koja je politika, to nije važno, potrebno je nacrtati metu, u ovom slučaju to sam ja ili Dragan Vučićević koji ih nervira jer kada nacrtate metu nije važno što nemaju politiku“, rekao je Vučić i ocenio da su Užičani najveću štetu sebi naneli, jer će manje ljudi ići u Užice, na Zlatibor, a biće i onih koji će da razmišljaju zašto da se grade putevi kada ih oni neće i ne trebaju im - naveo je Vučić.To tako ide od mnogo nervoze i svadljivosti. Užičani su poručili da će svaki skup biti tas na vagi koji će oboriti režim Aleksandra Vučića, a gradonačelnicu Jelenu Raković Radivojević pozdravili su pesmom "Izađi mala“. Zato je tok kreativne misli predsednika Srbije, potpuno zapetljan u ekstremno glupu fikciju. Ili je ovo vrhunac odbrane straha od poraza, i paranoje koja gura ovaj režim sve dalje od stvarnosti i u nove zločine. Šta god da je, agresija na ostatke građanskog uma postaje opsesija režima, opasno testiranje strpljenja uspavanih. Ali, bar smo po nečemu jedinstveni: niko i nigde nema takvog predsednika. Ništa slično nigde nije moguće. Njegovo ponašanje i govor pun je neobičnih i nepojamno važnih mentalnih oseka. On i postoji da bi nas doveo do još jednog nivoa propadanja, posle koga nema dalje. Naprosto, dalje ne bi moglo da postoji.

Ali, ipak postoji i kraja mu još nema.