Radni sporovi u Srbiji - maratonsko isterivanje pravde

Nezakonit otkaz, neisplaćena zarada ili druga prinadležnost radnika i mobing, najčešći su razlozi sporenja radnika i poslodavaca. Pred srpskim sudovima se od 2017. do lane, godišnje vodilo po približno 70.000 takvih sporova. Nekada je prema zakonu o radu takav spor bio oročen na najduže šest meseci, a izmenama zakona rok trajanja je podveden pod pojam hitno, šta god to značilo. Da svakako ne znači ubrzanje, saznajemo od predstavnika reprezentativnih sindikata.

- Radni sporovi pred sudovima opšte nadležnosti u Beogradu traju najmanje 5-6 godina, a u unutrašnjosti približno 3-4 godine, i to do prvostepene presude. U drugostepenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu predmete rešava za približno pola godine. Prema podacima iz ovog suda, beogradska apelacija u proseku mesečno primi tridesetak takvih predmeta - navodi Slađana Kiković, šefica Odeljenja za zakonodavno-pravnu regulative, pravnu pomoć i zastupanje UGS Nezavisnost.

- Kod jednog slučaja nezakonitog otkaza prvostepenu presudu smo dobili posle devet godina! Posle pritužbe Vrhovnom kasacionom sudu zbog suđenja van razumnog roka, taj čovek je dobio samo 50.000 dinara odštete. Posle deset godina su ga vratili na posao, a čovek je u međuvremenu oboleo i praktično izgubio celu deceniju u najproduktivnijem period - ističe Kiković.

Radnicima i maratonska suđenja donose kakvu-takvu satisfakciju, ali svemu prethodi problem pokretanja sudskog postupka, posebno po službenoj dužnosti. Po podacima Inspektorata za rad, zastareva gotovo polovina predmeta koje on uputi sudu i tužilaštvu. Po prošlogodišnjim podacima više od 200 takvih postupaka traje duže od decenije i čeka prvostepenu presudu!

Pred privrednim sudovima, gde radnici pokreću sporove protiv firmi u stečaju potražujući neisplaćene plate i druga dugovanja po osnovu prethodnog rada, suđenja traju i duže od 10 godina! Kiković navodi slučaj iz beogradskog IKL-a, gde je podnet prigovor po osnovu (ne)suđenja u razumnom roku za spor koji traje od 2007. godine, a da radnicima još nisu namirena njihova potraživanja.

Šefica pravne službe Nezavisnosti objašnjava da je danas najviše sudskih postupaka u vezi otkaza ugovora o radu, a najčešće sindikalnim poverenicima.

- Nakon donošenja Zakona o radu 2014. poslodavcima je olakšano da daju otkaze, a mnogi od njih to čine nezakonito. Poslodavci su toga i svesni, ali znaju i da su sudovi neažurni i da će dugo da traje proces, ako ih radnici tuže. Oni dele otkaze kad god im to odogovara, a izgleda najviše zbog toga da bi zastrašili druge radnike da se slučajno ne drznu da traže svoja osnovna prava - kaže ona.

Firme stranih investitora u Srbiji moraju da rade po našim zakonima. Poslodavci u tim firmama formalno ne zabranjuju rad sindikata, objašanjava Kiković, ali obilato koriste otkaze za sve one koji i pomisle da se organizuju ili predvode fabričke sindikate. Menadžeri obično to pravno pokrivaju tako što neke radnike aneksima ugovora o radu upućuju na udaljena ili neadekvatna, čak ponižavajuća radna mesta naspram njihove kvalifikacije. Radnicima koji to ne prihvate sledi otkaz. Poseban i formalni osnov za otpuštanje “neposlušnih” je povreda radne obaveze i discipline.

Poznat je slučaj poverenika Nezavisnosti u beogradskom Zološkom vrtu, koji je dobio otkaz nakon što je u svojstvu sindikalnog predstavnika dao intervju za Studio B. Navodno je trebalo da traži saglasnost poslodavca, a to nije po zakonu. Nakon 10 godina suđenja vraćen je na posao, navodi šefica pravne službe Sindikata Nezavisnost.

U procesuiranju mobinga, gde je u prvom stepenu nadležan Viši sud, pokazalo se da su sudije i pravosuđe nespremno dočekale primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Dosad su donete tek 3-4 presude u korist žrtava mobinga na radu. Iako bi takvi postupci trebalo da budu skraćeni, suđenja traju i po 5-6 godina, navodi predstavnica Nezavisnosti.

U Samostalnom sindikatu takođe ukazuju na radničko maratonsko isterivanje pravde.

- Poseban problem je što poslodavci sve češće pristaju da plate kazne za neizvršenje presude, pogotovo za otkaze, ili da nakon sudskog vraćanja radnika na posao nađu novi razlog i osnov za otkaz. Imamo slučajeve da su ljudi po četiri puta vraćeni na posao, i isto toliko puta bili ‘proterani’, jer ih ‘gazda’ ne želi samo zato što traže svoja prava - objašnjava Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva za sajt Nezavisnosti.

Najbolji pokazatelj “ažurnosti” sudstva je novčani efekat procesuiranja kršenja bezbednosti na radu, gde poslodavci treba da plate kazne, navodi Torlaković.

- Da su naplaćene kazne samo na osnovu zahteva Inspektorata za rad, pre par godina to bi budžetu donelo prihode od 1,7 milijardi dinara. Uz to, zastarelo je 30 odsto zahteva za izricanje novčane kazne, koji bi državi doneli dodatne prihode od 116 miliona dinara. Po novijim procenama, kada bi sudovi izricali makar prosečne kazne, a ne one najmanje, to bi donelo 2,4 milijardi dinara - kaže.

Međutim, u sudskoj praksi izriču se novčane kazne koje su i do 20 puta manje od najviše propisanih, čime se praktično stimulišu poslodavci koji prave “kriminalne prekršaje”. Torlaković smatra da je zbog odavno sazrelo vreme da se formiraju sudovi rada, jer se pokazalo da osnovno sudstvo tome nije doraslo, niti ima kapacitete za oblast radnih sporova.

- Morate imati sudije specijaliste za radno pravo, a oni koji nam prosipaju floskule da je to nasleđe samoupravljanja neka odu u Nemačku da vide sudove rada u kojima se, na primer, za otkaze presude donesu za 30 dana. Ali tamo postoje i saveti radnika, a nama ja takav model očigledno stran u zemlji gde poslodavci, država i sudstvo ruku pod ruku čine sve da obesprave zaposlene.