ISTRAŽIVANJE Kome građani najviše veruju?

Istraživanje je realizovao CESID, na uzorku od 1.171 građana starosti od 12 do 60 godina, u okviru programa "Inicijativa za novu digitalnu i medijsku pismenost" koji sprovodi Propulsion u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

Podaci istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti. Istraživanje je rađeno tokom prethodnih 12 meseci i obuhvatilo je zaposlene u javnoj upravi, privredi, medijskim kućama, fakultetima, studente i influensere. Ustanovljeno je da prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije, na skali od 0 do 1 iznosi 0,68, dok je ocena digitalne pismenosti nešto iznad toga i iznosi 0,73 bodova, što podrazumeva da digitalni vid informisanja društva ima prednost.

- Istraživanje koje smo zajednički realizovali u okviru programa "Nova pismenost", pomaže svima u boljem razumevanju medijskih navika, posebno mladih, čije je ponašanje u medijskom okruženju dosta drugačije od njihovih roditelja. Prvi put smo razvili indeks medijske i digitalne pismenosti, iz ugla samih građana, prepuštajući im da sami sebe ocene i na to smo ponosni. Trudićemo se da naši nalazi dođu do svih aktera u medijskom sektoru i da ih podstaknemo da ih koriste što više u svom svakodnevnom radu, kao i da planiraju svoje aktivnosti spram očekivanja i ponašanja same zajednice u kojoj žive - istakao je Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Prema istraživanju tri četvrtine ispitanih građana informiše se putem društvenih mreža, a u populaciji do 24 godine to iznosi čak 88 odsto. Upravo zbog toga potrebno je da se obrati pažnja na sadržaj koji se nudi u medijima, čemu se najviše veruje i na kojim mestima se traže informacije koje su postale najvredniji resurs kojim raspolažemo.

- Kako primamo informacije i od koga? Kako ih onda obrađujemo i na osnovu njih donosimo odluke i postupamo? To je postala najvažnija veština koju kao odgovorni članovi jednog društva moramo da savladamo. Ovaj program podseća na neophodnost stalnog preispitivanja informacija kojima smo na dnevnom nivou izloženi i kojima se vodimo. Nedavno ste imali prilike da vidite jednu od uvodnih kampanja "Jeste li OK?", u kojoj direktno elaboriramo činjenicu na kakav su način građana suočeni sa količinom informacija i kako se svakodnevno nose sa obiljem sadržaja. Cilj je da kroz zajedničke napore sa medijima, institucijama, regulatorima, korporacijama, komunikatorima i influenserima radimo na poboljšanju klime u kojoj informacije i vesti nastaju i pomognemo građanima da se bolje snađu u složenom svetu sadržaja - izjavio je Goran Zarić, programski direktor Propulsiona.

Kada je o poverenju u medije reč, rezultati pokazuju da tradicionalni mediji iz dana u dan gube prednost, jer najveće poverenje građani ukazuju internet portalima i sajtovima (24 odsto ispitanika) pokazuje istraživanje. Više od jednog sata dnevno prate se internet portali i sajtovi, a sport se izdvaja kao tema koju građane najviše okupira. Kada govorimo o socijalnim mrežama, tu se izdvajaju Facebook koji svakodnevno koristi čak 60 odsto građana, zatim Youtube, Instagram i Viber.

- Društvene mreže koristim od svoje dvanaeste godine, tako da su one deo mog detinjstva. Međutim nas niko nije tada učio, jer se nije znalo koliki će njihov domet biti, koliko im se treba verovati. Nekako se sve svodilo na naš zdrav razum da nešto prihvatimo ili ne, a manje na proveru informacija. Zato je ova tema danas jako važna, kako lažne vesti ne bi nastavile da budu nešto što nam se (ne)svesno podmeće. Lično se najviše informišem preko društvenih mreža gde svi mediji danas imaju svoje naloge, a priznajem da televiziju često izbegavam, jer je suviše sadržaja na iste teme i to ponekad dosadi - zaključuje glumica Miona Marković.

Od tradicionalnih medija najviše poverenja beleži televizija (19 odsto ispitanika), potom štampa (3 odsto), pa radio stanice (2 odsto).

Istraživanje pokazuje da polovina građana nikada ne obraća pažnju na izvore medijskih sadržaja, odnosno autore vesti, što svakako utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti u Srbiji. Iz svega navedenog može se zaključiti da su građani Srbije izloženi obilju medijskih i digitalnih sadržaja čiji je kvalitet upitan, a veštine građana da se u tom složenom lavirintu informacija snađu su ograničene.

Predstavljanje istraživanja je prva u nizu kampanja i aktivnosti u okviru strategije čiji je cilj unapređivanje položaja i značaja medijskog i digitalnog opismenjavanja, pozitivnog uticaja na razvoj obrazovnih programa i drugih korisnih alata koji osnažuju veštine donošenja svakodnevnih odluka, u kompleksnom medijskom i digitalnom okruženju u Srbiji.