Slaviša Ristić: Vučiću, a šta ćemo sa 200.000 raseljenih i ubistvom Olivera?

Kakva su očekivanja Srba na Kosovu od realizacije obaveza potpisanih u Beloj kući?

- Nažalost, nije prvi put da Aleksandar Vučić donosi odluke bez ikakve kontrole i znanja institucija države Srbije. Potpisivanjem tog dokumenta se položaj Srba na Kosovu i Metohiji apsolutno neće promeniti nabolje. Mnogo veću korist će imati homoseksualci u 69 zemalja, o čijoj zaštiti će se sada baviti i predsednik Srbije. Taj dokument bukvalno predstavlja sprdnju nad sudbinom južne pokrajine. Srbi na Kosovu će pretrpeti
neizmernu štetu jer je taj dokument prst u oko saveznicima, pre svega Rusiji i Kini, koji su bili najveća brana za priznavanje tzv. nezavisnosti Kosova. Osim toga, Vučić je kršeći Rezoluciju SB 478 prihvatio da ambasadu Srbije premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, i time se direktno sukobio sa zemljama članicama Arapske lige. Posledice takve nerazumne odluke biće da većina arapskih zemalja prizna nezavisnost Kosova.

Kako komentarišete odluku da se hidrosistem Gazivode prepusti na odlučivanje Americi?

- Vučić je čitavu imovinu posredno prepustio Amerikancima. Bez obzira što je samo trećina jezera na teritoriji centralne Srbije, podsetiću da se u koritu jezera Gazivode nalaze potpoljene sve same srpske kuće i imanja i Vučić sada sve to poklanja kao da je to njegova privatna imovina.

Šta je trebalo da se nađe u dokumentu za čije sprovođenje navodno garantuje predsednik Amerike?

- Nedostaju dve ključne stvari: stvaranje uslova za povratak 200.000 raseljenih, i zajednički rad Beograda i Prištine na otkrivanju nalogodavaca, organizatora i izvršioca političkih ubistava Olivera Ivanovića i Dimitrija Janićijevića. To je trebalo da bude prioritet delegacije Srbije, jer ovo očigledno nije samo sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa pošto u sebi sadrži i nekoliko političkih stavki, čime se ispunjavaju američki interesi a na štetu Srbije. Ako neko iskreno radi na otkrivanju ubica Ivanovića i Janićijevića, treba da iskoristi svaku priliku da se izvrši pritisak na sve istražne organe kako bi se ti zločini razrešili. Nas veoma zabrinjava što to ne interesuje ni zvanični Beograd, a ni vlasti u Prištini.

Da li verujete u povratak Srba na Kosovo i Metohiju?

- Proteranim Srbima sa Kosova nije omogućen bezbedan povratak. Na tome se u proteklih 20 i više godina nije radilo. To nije bila tema ni Beogradu, ni Prištini, a nažalost ni međunarodnoj zajednici. U ovom trenutku je registrovano oko 19.000 uzurpiranih srpskih kuća, stanova i imanja od strane Albanaca, a ko zna koliko još ima prazne srpske imovine koja je u međuvremenu opljačkana i zapaljena. Želja svakog Srbina je da se vrati na Kosovo, u svoj zavičaj, na svoje imanje, da čuva naše najveće svetinje kao što su Visoki Dečani, Patrijaršija, Ljeviška, Gračanica... Predsednik Srbije je morao u svakom razgovoru o Kosovu, počevši još od Brisela, da insistira na bezbednom povratku i opstanku ljudi u svoje domove. To je naš primarni problem i rešenje tog problema je trebalo da bude uslov svih uslova za bilo kakve razgovore o Kosovu i Metohiji. Ovako, predsednik Srbije kao svoj adut ističe to što u Kačaniku i Glogovcu više nema Srba.

Da li se Srbi na Kosovu sada, posle skupa u Vašingtonu, osećaju sigurnije ili su zabrinutiji za svoju budućnost?

- Nažalost, još više su, s pravom, uplašeniji za svoj opstanak na Kosovu, iako predstavnici Srpske liste slave ono što je Vučić potpisao u Beloj kući. Bojimo se da će se nakon isteka političkog moratorijuma od godinu, dana pred Srbijom, odnosno Vučićem ako do tada bude na vlasti, naći ultimativni zahtev za priznanje nezavisnosti Kosova. Apsurdno je da se ovim dokumentom od Srbije zahteva da prestane sa lobiranjem da se povuku odluke o priznanju nezavisnog Kosova, a da se od Kosova ne traži da prestane sa lobiranjem za priznavanje nezavisnosti. Jasno je da je odlukom o izmeštanju naše ambasade u Jerusalim, Vučić već izlobirao nova priznanja nezavisnosti u korist Prištine, i to će se pogubno odraziti po našu budućnost – zaključio je Slaviša Ristić za Direktno.rs.