"Za Viminacijum Vlada dala 6.000 evra, a istraživanje može da donese MILIONE"

Korać je agenciji Beta kazao da se teritorija grada Viminacijuma prostire na 450 hektara šire i 220 hektara uže teritorije.
- Kada preklopimo ono što smo do sada istraživali onda dobijemo da je istraženo manje od četri odsto teritorije. To znači da ćemo arheološka istraživanja završiti u narednih 300 godina - rekao je Korać.

Podsetio je da Viminacijum predstavlja izuzetnost u arheološkom smislu.

- Sva mesta gde su bile čuvene rimske legije, uz njih odmah i gradovi, nastavila su da žive i kada je Rimsko carstvo propalo. Sva ta mesta su se obnovila novim gradovima na tim mestima, jedino mesto gde nije podignuta savremena glomeracija je Viminacijum - objasnio je arheolog.

Korać kaže da bi država trebala da posveti više pažnje značaju arheoloških otkrića koja datiraju s početka naše ere.

- Ne možda toliko iz ljubavi prema arheologiji nego iz poimanja da arheologija svuda u svetu predstavlja veoma unosan biznis, najčešće uvezan u razne turističke destinacije - rekao je on.

Vodeći arheolog legijskog logora na Dunavu je kazao da ima nagoveštaja da će država u periodu do 2025. godine izdvojiti 18,5 miliona evra za ostatke rimskih gradova u Srbiji.

- To bi bila prilika da sve te antičke gradove podignemo i da ih uključimo u turističku ponudu naše zemlje. Siguran sam da bi to bio široki zamajac da se ozbiljnija sredstva iz Ministarstva nauke i Ministarstva kulture sliju upravo u arheološka istraživanja, ne samo antičkog perioda nego i praistorije srednjeg veka - rekao je Korać.

On je kazao da njegov tim broji 26 istraživača, 16 doktora nauka i 10 doktoranata, i da imaju svu neophodnu opremu za arheološka istraživanja.

- Samo nedostaje novac za istraživanje. Nedostaje nam desetostruko, pa možda i stostruko više od sume koju dobijamo od države. Sve što bi se uložilo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo našli na Viminacijumu koji bi svakako obogatili funduse i države i muzeja, prema tome mi smo uvek isplativa kategorija - ocenio je Korać.

Na pitanje Bete koliko su plaćeni arheolozi koji rade na jednom od najznačajnijih lokaliteta u Evropi, Korać je rekao da doktori nauka primaju oko 75.000 dinara.

- Moja plata naučno-savetnička je 138.000 dinara, dok plata naučnog saradnika iznosi oko 75.000 dinara. Mi dobijamo i dnevnice koje su oko 2.300-2.400 dinara i od toga plaćamo hranu - rekao je Korać.

On je istakao da je do sada u Viminacijumu iskopano 14.500 grobova koji datiraju iz rimskog doba, a nedavno su otkrivena još tri olovna sarkofaga.

- U tim sarkofazima smo pronašli zlatne predmete, prstenje, medaljone i tako dalje. Medju njima je i jedan više puta presavijen srebrni lim veličine nokta. Na njemu smo videli neke ureze i uspeli smo da dobijemo jedan razvijeni srebrni lim stanjen do 0,1 milimetar koji je sadržao ispisan tekst. Utvrdili smo da je ispisan u devet redova i ono što je za nas iznenadjenje kad se u jednom redu ta slova grupišu dobijaju se slova H, R, O, S, T, tako da je moguće da imamo pomen Hrista na tom listiću, ali možda nam se u krajnjoj liniji samo to učinilo - ispričao je Korać.

Dodao je da su na tim sarkofazima pronađeni ornamenti i urna koji ukazuju na verovanje tih ljudi i na neku vezu sa gnosticima.

- Onda u tom slučaju pominjanje reči Hrist moglo bi da se dovede u vezu sa tom srebrnom pločicom. Sve to ukazuje da polako možda rešavamo neko pitanje religije u periodu do i posle Milanskog edikta, odnosno, u 3. i 4. veku kada hrišćanstvo tek postaje zvanična religija - ocenio je arheolog.