"Kupovina Kopernikusa i sumnja da su potezi Telekoma politički"

Oni, međutim, tvrde da su transakcije potpuno odvojene i da je Telekom odlučio da kupovinom manjih kablovskih operatera dostigne nivo tržišta koji ima i privatni SBB, a da sve što se dešavalo posle toga nema nikakve veze ni sa Telekomom, ni sa državom.

- Vlada Republike Srbije nije nadležna za poslovanje Telekoma Srbije. Ja očekujem od Telekoma da posluje uspešno i da uplaćuje novac u budžet - rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Kako je navedeno u Insajderovom serijalu o slobodi medija "Tačka", Telekom je 1. novembra 2018. za gotovo 195 miliona evra kupio kablovskog operatera Kopernikus. Samo mesec dana kasnije, 4. decembra saopšteno je da je postignut dogovor da dotadašnji suvlasnik Kopernikusa, Srđan Milovanović, za 180 miliona evra kupi medijski paket grčke Antena grupe, ukljujujući dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, Prvu i O2.

U trenutku prodaje vlasnici kablovskog operatera Kopernikus, odnosno firme Kopernikus Tehnology, bili su Srđan Milovanović 49 posto i Poljski Fond Abris 51 posto.

Milovanoviću je od te transakcije pripao deo, odnosno skoro polovina novca. Firmu Kopernikus, koja se prvo bavila prodajom satelitskih antena, klima uređaja i audio video uređaja, osnovali su 1998. Srđan i njegov rođeni brat Zvezdan Milovanović. Od tada šire poslovnu mrežu i delatnosti.

Dele vlasništvo u firmama, pa je tako Srđan Milovanović ostao suvlasnik kablovskog operatera Kopernikus, a njegov brat Zvezdan, koji je poverenik SNS za Niš, vlasnik je kablovske televizije Kopernikus i odnedavno ulaže u hotelski biznis.

Srđan Milovanović u odgovoru "Insajderu" pisanim putem navodi da su teze o tome da je Telekom kupio njegovu firmu da bi on posle toga mogao da kupi dve televizije neutemeljene, izmišljene i tendenciozne, a da se to vremenom i pokazalo.

Dodatnu zabunu, međutim, uneo je i sam predsednik države koji je rekao da je Srđan Milovanović odlučio da kupi Prvu i B92 da to ne bi uradili vlasnici SBB-a.

- A sad vam otkrivam da su oni hteli da kupe B92 i Prvu i da su poslali ponudu preko iste firme koja je danas vlasnik ili treba da postane vlasnik N1 i SBB. Poslali ponudu i hteli da u potpunosti zavladaju, ne samo medijskim tržištem, nego svim finansijama - rekao je Vučić.

Dok su s jedne strane najuticajniji mediji u Srbiji RTS i četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, u poslednjih nekoliko godina paralelno se razvijaju i kablovske TV, ali njihov uticaj je daleko manji. U borbi za kablovsko tržište, prema istraživanju Insajdera, traje rat između dva najveća kablovska operatera - državnog Telekoma i privatnog SBB-a.

Predstavnici vlasti i mediji koji podržavaju vlast u poslednjih nekoliko godina iznose tvrdnju da je SBB pre gotovo 20 godina napravljen tako što je oštećen državni Telekom. Ukoliko imaju dokaze za svoje tvrdnje dužni su da ih predoče tužilaštvu.

Telekom do 2018. godine praktično gubi poziciju na tržištu - pada im broj korisnika kablovske televizije, a to doprinosi padu prihoda i u fiksnoj telefoniji i u internetu.

Tvrde da je jedini način da se spreči pad pozicije državne firme bio kupovina manjih kablovskih operatera.

- Potpuno je bilo jasno da se mi nalazimo u lošoj poziciji i mi smo imali moram da kažem šahovski gledano jedan odličan potez, kao u šahu kada neko kada hoće, kada ima koristi da nas porazi i ima mnogo više figura i faktički ostavi prostora da ga matirate sa jednostavnim potezom - rekao je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekoma.

Iako najviše rukovodstvo Telekoma po pravilu uvek bira najjača stranka na vlasti, Vladimir Lučić je kao nestranačka ličnost dugo na odgovornim funkcijama. Sada je direktor za multimedije, a bio je direktor za komercijalne poslove Telekoma i u vreme DS.

Od promocije poslovnog plana milion plus korisnika 2018, Telekom kupuje trećeg po snazi kablovskog operatera Kopernikus i nešto manje kablovske operatere Masko, Avcom, Radijus Vektor, Telemark. Nakon ovoga, državni operater zauzima drugu poziciju na tržištu, sa 42 odsto tržišta u kablovskoj mreži, iza privatnog SBB-a koji ima 48 posto.

Predstavnici Fonda Abris koji su, kako tvrdi Srđan Milovanović, vodili pregovore sa Telekomom nisu odgovorili na pitanja Insajdera. Abris je osnovan 2007. godine, a posluje na tržište centralne i istočne Evrope, u zemljama koje su tek prošle ili su dalje u tranziciji.

U septembru 2016. na svom sajtu objavili su odluku o ulaganju u Kopernikus i da će investicioni period trajati tri do pet godina. Samo 22 meseca kasnije odlučuju da prodaju kompaniju Telekomu.

Sumnja da su potezi Telekoma politički, a ne poslovni imaju osnova u ranijim odlukama. Telekom Srbija širenje zapravo započinje političkom odlukom 2006. kada kupuje Telekom Republike Srpske za 12 godišnjih EBITD-a, tačnije za 646 miliona evra, čak 180 više od drugoplasiranog ponuđača, Telekoma Austrije. Bilo je jasno da iza ove transakcije stoji politička odluka pomoći Republici Srpskoj preko Telekoma.

Srbiji se i borba kablovskih operatera za tržište pretvorila u priču o slobodi medija. Isto kao i podela medija na one koji su za vlast i protiv vlasti, tako se i priča o dva kablovska operatera svela na podelu da je SBB naklonjen opoziciji, a Telekom vlasti. Dok u uređenim zemljama takvi sukobi konkurenata za građane nisu bitni, u Srbiji se oni pretvaraju u otvorene napade na novinare koji izveštavaju u interesu javnosti i koji s biznisom nemaju nikakve veze, zaključuje Insajderov serijal "Tačka".