Otac stradalog radnika: Sina sam sahranio, ali ga ne prodajem

- Sin mi je izgoreo u majici s natpisom "raketna goriva". Ništa nije ispoštovano od propisa. Da je bila propisana vlaga, do paljenja ne bi moglo doći ni pod kojim uslovima. Problem je u tehnološkom procesu tog otpada, on bi trebalo da se spaljuje po propisima, međutim, oni ga vraćaju. I vratili su ga suvog i zato je planuo. Dovoljan je samo sunčev zrak i dolazi do paljenja - priča Milomir Milivojević za Direktno.rs i dodaje:

- Pošto je vreo barut, objekat služi samo da se barut tu ohladi i posle da ide transport dalje, na sečenje i ostalu preradu. Tamo nije smelo da bude ni gram baruta, iako je lično Milovanović izjavio da je on dozvolio da sme do stoji do 450 kilograma, a oni su složili oko 2000. Barut mora da bude stabilan, vlažan. Dobili smo čoveka koji je stručnjak po tom pitanju i koji nam je objasnio u kom slučaju bi došlo do požara. Dakle, da je procenat vlage u buretu bio odgovarajući, ne bi eksplodiralo, pa ni da je iz aviona bačeno.

Otac nastradalog momka navodi da su članovi Sindikata dolazili u njihov dom svakog dana, a onda, kada su shvatili da Milivojevići neće odustati od traženja krivca, na vratima se pojavio i izvršni direktor fabrike, Predrag Ilić. Milivojević se prisetio kako je izgledao taj razgovor. 

 - Došao je sa Zoranom Babićem, predsednikom Sindikata. Zove me "kolega". Izvršni direktor mene oslovljava sa kolega. Kako ti i ja možemo biti kolege, pitam ga. A on mi kaže da jedini čovek koji meni može da pomogne jeste Radoš Milovanović. "On je za ovo dete već našao posao, da radi ako medicinski radnik, u svojoj službi", kaže za moju ćerku. Da će imati veću platu, da je supruzi našao posao, da treba samo da dođe i da može da bira. Direktor se ponaša kao da to nije državno, nego njegovo privatno. Kad sam ih saslušao nakon što su rekli da se držimo Milovanovića, pitao sam ih šta on to meni može zapravo da pomogne? Dete da mi vrati ne može, a to je jedino što bih ja prihvatio. Rekao sam mu da puno pozdravi direktora i da sam mu poručio, da on tuži mene, a ja ću sve njih. Još mi pričaju da pazim na Mirjanu. Kao da sam dementan, lud, da ne znam da sam jedno dete sahranio i da mi je ostala samo ona u životu. Da li treba to izvršni direktor da mi kaže? - pita se Milovan. 

Dodaje da su u fabrici direktor i radnici osigurani na istu cifru, te da nije bitno što jedni sede u kancelarijama, a drugi ne znaju da li će živi izaći sa posla. 

- Osiguranje za radnika koji može da strada je 300.000, koji radi sa raketnim gorivom i isto toliko je osiguranje za direktora, sekretaricu, predsednika sindikata i onih koji sede u upravi. Najmanju stavku su uzeli - 300.000 dinara osigurano dete. Oni koji nisu izloženi opasnosti isto su osigurani kao radnici koji mogu da izgore. Dođeš na posao, da li ćeš da izađeš s posla, ne znaš. Radiš s barutom, raketnim gorivima, ne znaš kad će da eksplodira i šta će da se desi - objašnjava Milovan. 

Kako kaže, u Lučanima se jedan čovek pita za sve. U fabrici, tvrdi on, važe pravila jednog čoveka - Radoša Milovanovića.

- Sam se hvalio kako je moćan, da je 17 ili 18 ministara odbrane promenio. Oni su svi otišli, a on je i dalje tu. Pojedini su mrtvi. Znate koliko je siročadi ostalo. Ne bi 51 godinu bio tu gde jeste da nije mnogo moćan. 

Trećeoptuženi nakon dve godine hteo da prizna krivicu, pa odustao

Tomo Stojić, navodi Milivojević, bio je u njihovoj kući, tražeći da potpiše sporazum o priznaju krivice. Ipak, na poslednjim ročištu je od toga odustao. 

- Dolazio je u našu kuću posle dve godine, nakon što je podignuta optužnica, hteo je godinu dana zatvora i time bi automatski oslobodio krivice ovu dvojicu. Nije on to sam smislio, i to sam mu rekao. Bežao je od nas dve godine. Tad je došao da se čupa, a svo ovo vreme nije došao da me pita kako sam ili da kaže da oseća grižu savesti. Ponavljam, ja svoje mrtvo dete ne prodajem. Sad je opet rekao da nema šta da prizna. 

Svedoci primoravani da menjaju izjave

Marko Mitrović je bivši zaposleni i očevidac tragedije. On bi kao svedok trebalo da se pojavi na narednom ročištu, 7. februara. Prema rečima Milovana Milivojevića, Mitrović je bio primoran da promeni izjavu.

- Marko je jedini video sve što se desilo i radio je sa mojim sinom u grupi. Kada je Mišo izašao da pomogne Milojku, Marko je bio s druge strane i uspeo je da pobegne, da se spasi. Plamen mu je zakačio ruku. On je dao izjavu odmah posle događaja i ona je bila prava. Naveo je ko je sve bio tu i količinu baruta, i da nisu ispustili bure, kao što su tvrdili. Međutim, oni su ga zvali, vršili pritisak na njega i promenio je izjavu - objašnjava on. 

Povratak Milovana Milivojevića u Namensku 

Milovan svakog dana odlazi na posao, u fabriku u kojoj radi 34 godine. Prolazi pored mesta gde mu je sin stradao i gleda sve one koji su podržali direktora, a zaboravili preminulog kolegu. 

- Već četiri nedelje kako radim. Niko ne sme da mi se obrati, niko mi ništa ni ne govori. Pričamo službeno. Ne može da mi prođe vreme tamo, osam sati traje kao večnost. Gledam lice mesta, mesto gde mi je sin izgoreo. Ne smem da odem tamo, nije mi dozvoljeno. Kažu da moram da se najavim mom rukovodiocu i rukovodiocu raketnih goriva, da budem sproveden. Do mesta eksplozije nas sprovode kao kriminalce kad premeštaju iz zatvora. Odneli smo saksije sa cvećem, ali nam nije dozvoljeno da ih zalivamo, oni to rade - kaže naš sagovornik i naglašava da Radoš Milovanović na sve načine pokušava u nameri da odustanu. 

- Najsrećniji bih bio kad bismo nestali sa lica zemlje. Ali mi nećemo stati. Psihički hoće da nas uništi. Radoš Milovanović je na više mesta izjavljivao kako će mene doterati do prosjačkog štapa, ali on se prevario. Mi smo sve što imamo zaradili časno i pošteno.

"Od sudskog procesa ne očekujemo puno"

Neprijatna dešavanja koja su do sada pratila sudski proces protiv Radoša Milovanovića, Milivojeviće ne uveravaju da će postupak u Ivanjičkom sudu doneti pravdu.

- Taj sud u Ivanjici nema ni moć ni kapacitet, pa čak ni adekvatnu sudnicu. To je seoski sud. Sud jedne varošice, koji je pod patronatom tog čoveka. Ne možete da očekujete puno. Pa po tužbi koju je Mirjana dobila, trebalo je da plati preko 400.000 dinara, plus sudske troškove, a oni su prvo hteli prekršajnu da proguraju za smrt dvojice radnika, i da fabrika plati 80.000 do 100.000 dinara, a direktor 50.000. Isto sam imao da platim i ja. Sud je ćerku i mene oslobodio, ali su se žalili na presudu, a ova oslobađajuća još nije pravosnažna. 

Susret sa Vučićem i podizanje optužnice

Milovanović navodi da se  Aleksandru Vučiću obratio kao roditelju, a ne predsedniku države. 

- Svašta je obećao, ispunio je nešto, ali nije sve. Ja se zahvaljujem Vučiću, ponovo, javno. Podignuta je optužnica, 28. juna, na Vidovdan, to je ispunio. Tražili smo i da se slučaj izmesti iz Ivanjice, i to nam je obećao, ali nije ispunjeno. Dobili smo posle odgovor, navodno, da je to mnogo obiman postupak i da bismo izgubili puno vremena. Naš advokat je tražio i da suđenje ide po ubrzanom postupku i to je ispunjeno. Pokušaću ponovo da dođem do Vučića, da ga pitam, šta je sa ostalim obećanjima - završava naš sagovornik.