ŽENA HEROJ Marija Lukić za Direktno: Boriću se do kraja, jer ko sme, taj i može

Dok je radila dve godine kao Jeličićeva sekretarica, Mariji Lukić stiglo je oko 15.000 poruka sa telefona predsednika opštine Brus. Nakon što je podigla tužbu zbog uznemiravanja, ostala je bez posla, a lokal njenog supruga je zatvoren. Suđenje je počelo u Brusu, ali je na zahtev advokata Marije Lukić, Borivoja Borovića, premešteno u Kruševac.

Kako komentarišete dosadašnji postupak i to kako napreduje?

- Više puta sam komentarisala, što mi se zamera, iako sam zaista ukratko o tome govorila. Apsurdno je sve ovo. Nakon podizanja optužnog predloga 20. jula 2018, glavni pretres je zakazan tek za 19. novembar iste godine, ali je odložen kao i sledeći u decembru. U februaru je održan glavni pretres na kome su od strane postupajućeg sudije grubo prekršeni u Ustav i Zakon o krivičnom postupku, a zatim slede nova odlaganja, doslovno cirkus u sudnici i ispred nje, advokatski tim okrivljenog koji čini pet advokata, a kome se pridružio i osuđeni ratni zločinac kao pravni savetnik. Ako krenem da govorim o svim nepravilnostima, trebaće mi jako puno vremena - kaže Marija Lukić.

Da li se išta promenilo od kako je suđenje izmešteno iz Brusa i da li i dalje ima opstrukcija? 

- Verovatno će mi se ovo obiti o glavu, ali obzirom da pravde u Srbiji nema, kada su okrivljeni činioci izvršne i zakonodavne vlasti, ne želim ni da kalkulišem, ni da štedim bilo koga samo zato što bi to moglo da ugrozi donošenje presude. Prvo ročište koje je trebalo da se održi u Osnovnom sudu u Kruševcu je bilo zakazano za 14. avgust. Iako je okrivljeni bio upozoren da se suđenja neće odlagati čak i zbog nedolaska njegovih advokata, upravo to se i desilo. Advokati se nisu pojavili, suđenje je odloženo, a moj punomoćnik, advokat Borović, dao je kratku izjavu medijima o tome. Onda se dešava nešto zanimljivo. Udruženje “Alumni klub pravosudne akademije” je izdalo saopštenje u kome kritikuju komentare i ocenjuju ih kao pritisak na sud, kao i da traže od Visokog saveta sudstva da reaguje i osudi takve komentare. Sve bi to bilo u redu da potpredsednik pomenutog udruženja nije upravo postupajući sudija u postupku protiv Jeličića. Inače, udruženje nije izdavalo saopštenja o komentarisanju postupaka činioca izvršne i zakonodavne vlasti, sa svojih pozicija moći, kršenje pretpostavke nevinosti, ometanje pravde... Nigde takvih saopštenja, ali saopštenje o “pritisku na sudiju u predmetu protiv Jutke”, izlazi u dnevnoj štampi. Smatram to krajnje licemernim, posebno od nekog ko bi trebalo da bude sinonim za pravdu. Nikada neće biti isto ako ja, kao nejaki pojedinac i občna građanka prokometarišem nešto i kada neko sa pozicije moći to uradi, ali eto, nekom se prašta a za nekog se traži reagovanje Visokog saveta sudstva - kaže naša sagovornica i dodaje: 
- Moram i ovo da kažem. Kako smo tražili u svrhu dokazivanja veštačenje mojih telefona, pa je isto zakazano, ali i odloženo na predlog tima advokata okrivljenog Jutke, konačno je održano 27. decembra u Osnovnom sudu u Kruševcu i to je bilo zaista strašno. Na strani okrivljenog su bili advkatica Dobričanin-Nikodinović, kao i njihov stručni savetnik dok moj advokat nije prisustvovao. Nakon što mi je sud oduzeo telefone, advokatica je zatražila i izuzeće tužioca pa sam ostala sama. Sudija je naredbu za veštačenje krojio po zahtevima Jeličićeve advokatice dok niti jednu moju primedbu ili sugestiju nije uzeo u obzir. Iako sam jako razočarana, nisam izneneđena jer čitav proces prate razne, u najmanju rurku, nelogične odluke.

Kako se nosite sa svim? Kada ostanete sama sa mislima... 

- Ne znam šta bih rekla, kako kad. Ima trenutaka kada mi dođe da odustanem jer predugo akumuliram stres, nepravdu i sve što nosi ovaj postupak od početka. Odlaganje, kršenje ZKP i Ustava, pretnje smrću, ugrožavanje bezbednosti, objavljivanje mog zdravstvenog kartona sa sve adresom i matičnim brojem, laži, montirane fotografije deljene ispred suda, isključivanje signala tokom emitovanja “Život priča”, pet advokata od kojih za neke mi govore da su u sprezi sa policijom, nereagovanje institucija, Šešelj u pravnom timu... I da ne nabrajam sve, prosto je skandalozno. I više se ne radi ovde o polnom uznemiravanju i nedozvoljenim polnim radnjama zloupotrebom službenog položaja, već o demistifikaciji nekoga iz izvršne vlasti ko je personifikacija moći i sistema koji je nedodirljiv. Sa njihove strane sam spremna na sve apsolutno, ali ću se isto tako i braniti. A ko sme, taj i može.

Da li ste čuli za slučaj Bojane Petkovski iz Bora, i Zorana Zdravkovića, koga su nazvali “borski Jutka”?

- Nažalost, čula sam, ali nemam puno informacija o tome, niti sam iz medija mogla da saznam nešto. Zamolila bih je da se drži, ja je razumem, ali joj samo jedno zameram, a to je što je pokušala da se ubije. Mora da razgovara, ako ne sa najbližima onda sa divnim ženama iz različitih organizacija koje su zaista “prva pomoć”. Jako puno žena mi se javlja sa takvim problemima, ali prednjače one iz Jagodine i Bora.

Bojana je pokušala da se ubije. Vi ste preuzeli stvari u svoje ruke i rekli - dosta. Šta te je ohrabrilo da istupiš sa svim dokazima o uznemiravanju? 

- Što se tiće mog ”dosta”, bilo je samo pitanje trenutka. To je više do mog karaktera. Što me više napadaju, ja sam borbenija. Što veću nepravdu trpim, to sam sigurnija da ću “isterati “ pravdu. I sigurna sam da hoću. Pritom je i pojam pravde relativan, tako da kazna od 150.000 dinara koju bi Jeličić platio kada ga osude, nije pravedna. Među poslednjim porukama od Jeličića su one u kojima mi piše kako za mene nema drugog radnog mesta dok ne budem intimna sa njim, a na šta je on čekao dve godine i tada sam definitivno odlučila da ga prijavim, jer sam imala konkretne dokaze iako se poziva na prijateljstvo sa šefom BIA-a, na veze sa raznim ministrima koji će ga štititi, pa čak i na predsedinka Srbije. Prelomila sam samo, bez puno
razmišljanja. 

 Kakva je situacija sada u Brusu, da li i dalje dobijate pretnje? 

- Dobijam više upozorenja, ne bih sada nazvala pretnje. “Prijateljska upozorenja”. Situacija je po mene manje-više ista i ne vidim više sebe ovde, jer su mi elemantarna prava uskraćena, kao i pravo na rad, ali se situacija u Brusu jako promenila. Bez obzira na sav nepotizam, ljudi su hrabriji, suprotstavljaju se kršenju zakona, ne savijaju glave već se bore i to je sjajno.

Dobitnica ste nagrade “Osvajanje slobode”, koju je 19. put tradicionalno dodelila Fondacija "Maja Maršićević Tasić". Šta za vase znači ova nagrada?

- Uh... Slobodu još uvek osvajam, ali je osećaj neverovatan. Mislim na apsolutnu slobodu, jer sam sebe oslobodila onog trenutka kada sam progovorila. Ponosna sam jako na tu nagradu, posebno kada pogledam ko su prethodne laureatkinje, ali moram da kažem da sam dobila i nagradu od udruženja “Crta” povodom Međunarodnog dana demokratije - “Hrabri glas”, kao i nagradu Srpske asocijacije menadžera - “Lični herojski čin”. Moguće je osvojiti slobodu, naravno, ali traži puno odricanja i podnošenja ogromnog tereta.

Vaše ime postalo je sinonim za hrabrost. Šta poručujete ženama koje prolaze ono što ste vi? 

- Kao prvo, hvala na ovome. Nadam se da neće prolaziti isto što i ja nakon što sam prijavila, jer je u mom slučaju specifično to što nisam prijavila “običnog” čoveka, već nekoga ko je Bog i batina u Brusu. Savetujem im da razgovaraju sa divnim ženama iz raznih organizacija za zaštitu žena, da budu hrabre kako umeju i da im je javnost saveznik. Naravno, da skupljaju i čuvaju dokaze.

Kako komentarišete navode da će Milutin Jeličić preći u Srpsku radikalnu stranku kod Vojislava Šešelja? 

- Ne znam puno o tome, osim da je otvoren odbor SRS-a u Brusu. Nema tu iznenađenja, niti slučajnosti u njihovom “prijateljstvu”. Ali, da ne dužim, svakako mislim da su "kompatibilni".

Koje su vaše želje za predstojeću godinu? 

- Želje... Da moja porodica, moji najbliži, budu živi i zdravi. Jedino to mi je važno.