BAHATI DIREKTOR "Poginuli su 2017, šta sad zovete"

Zbog pogibije dvojice radnika podignuta je optužnica protiv direktora "MB - Namenska" iz Lučana, Radoša Milovanovića, koji je na čelu fabrike više od 30 godina i dvojice rukovodioca. Drugooptuženi je rukovodilac pogona raketnih goriva Vladimir Lončarević, a trećeoptuženi tadašnji rukovodilac zaštite na radu Tomo Stojić. 

Početak suđenja obeležila je "spontana" podrška radnika fabrike optuženim direktoru. Pored brojnih dokaza da su Milomir i Milojko stradali jer nisu poštovani propisi o bezbednosti na radu, Radoš Milovanović rekao je "da on nije kriv i da ispod njega postoji čitav niz odgovornih". Porodica Milivojević gubitak svog sina, brata i unuka, prihvatila je još teže, nakon štu su radnici fabrike za eksploziju optužili poginule kolege. Tražila je odgovorne, uvereni da je bilo propusta u bezbednosti na radu, a sam objekat gde se desila nesreća nije imao upotrebnu dozvolu.

Zbog pogibije dvojice radnika, tužilaštvo dve godine nije podizalo optužnicu. Ona je usledila tek nakon što su Milovanovići razgovarali sa Aleksandrom Vučićem. Iako izveštaj Ministarstva odbrane, u koji je Direktno.rs imao uvid, a kojim se potvrđuje da u vreme nesreće "11 mera, radnji i postupaka" nije realizovano u skladu sa propisima, nije ušao u spise predmeta. Zašto? Jer na istom stoji oznaka "strogo poverljivo". Porodica Milivojević tražila je da se ova oznaka skine, a da li će se to dogoditi ostaje da se vidi u nastavku suđenja. 

U vezi svega pokušali smo da dobijemo odgovore od direktora Nemanske Radoša Milovanovića, međutim, on nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu.

- Šta me pitate za to, pa to je bilo pre dve godine. Ako vas zanima nešto drugo zovite portparolku, pa je pitajte - rekao je Milovanović i prekinuo vezu. 

Ubrzo nas je nazvala i Milka Jovanović Božić, portparolka Namenske, i upitala "šta nam treba". Kada smo rekli da želimo da razgovaramo sa direktorom Radošem Milovanovićem u vezi slučaja poginulih radnika, odgovorila nam je "da direktor o tome sigurno neće želeti da razgovara". 

- Direktor se nije oglašavo do sada, pa neće ni sad. Sudski proces je u toku i sačekaćemo da vidimo šta će biti na kraju - bila je kratka Jovanović Božić. 

S druge strane, Milovan Milivojević kaže za Direktno.rs da je Radoš Milovanović pokušao na sve načine da ih natera da odustanu od tužbe. 

- Ja odustati neću. Dok budem disao, boriću se. Ne mogu da spavam, jedem jednom dnevno. Znate, ja sam ceo život pošteno radio i časno postupao, i verovao sam da se tako i drugi ponašaju, ali pogrešio sam. Pedeset godina sam živeo u zabludi, kao slepac. U ovoj državi ne znam da li je moguće dostići pravdu. Ja nemam prekršaj, pa ni za parkiranje. U sud sam išao samo da vadim dokumenta, a za ove dve i po godine, u sudu u Ivanjici sam bio 109 puta. Direktoru ni ime neću da spominjem. Neću da prljam ova moja usta. Nakon što mi je sin izgoreo, hteo je još da nas uništi. Imao sam dve tužbe, ćerka jednu. To je trajalo, oni su konstantno odlagali. Imao sam tužbu i za to kako sam navodno pretio direktoru, da ću da kupim bombu i ubijem njega i njegovog sina. Doveo je neke lažne svedoke, ali pala im je tužba. Pa zatim tužba za učešće na TV Prvoj. Nisam ja tamo upao s pištoljem i naredio da snimaju. Sve što sam rekao ima na papirima. Ako se ne veruje svedocima, zašto se ne veruje papirima iz ministarstva odbrane, na kojima piše strogo poverljivo? - pita se Milivojević. 

Ovaj dokumet pokazuje da se u 11 tačaka nisu poštovali propisi. Na kraju istog piše da se po hitnom postupku sve izmeni. 

- Moj sin je 21. radnik koji je poginuo za vreme njegove vladavine. Preko 40 ih je povređenih, izgorelih. Ima ih bez ruke, bez prstiju. Toliko žrtava za vreme njegovog mandata, i ništa. Zatvorio je 21 kuću. Generalni direktor je 38 godina, pa 35 je Tito vladao Jugoslavijom. Tom čoveku neko mora stati na put - kaže otac nastradalog mladića.

Dodaje da Milovanović ima svoje ljude koji mu pomažu, kako bi izbegao odgovornost. 

- Imaju stalnu ekipu koja radi za njih. Javni tužilac iz Lučana Danilo Vujičić je bio i na slučaju mog sina, na licu mesta. Posle mesec dana je otišao u penziju. On je naredio da fabričko obezbeđenje čuva mesto eksplozije, a ne policija. Miloš Vukadinović je stalno njihov veštak, koji uzima novac za sve što radi. Na veštačenju je taj isti Vukadinović napisao da je uzrok požara curenje elektrokolica, a ja radim na izdavanju tih elektrokolica. Kao curila je kiselina iz baterije i to je uzrok požara. To je notorna laž. To je napisano da udare krivicu na mene, da ja odustanem. Hteli su da naprave da je moja služba kriva za pogibiju mog sina. Eto šta je napisao Miloš Vukadinović, plaćeni veštak. Rekli su da je egzoterna reakcija izazvala požar kad su spustili bure. To nije istina, to nije mogao da bude uzrok. 

Otac stradalog mladića tvrdi da mnoge porodice ne traže krivce, ne traže odgovornost, pa pristaju na poravnanje.

- I meni je direktor nudio posao za ćerku, posao za suprugu. Kad nismo pristali, posao koji je ćerka imala je izgubila. Naravno, direktor je zvao njenog poslodavca i napravio frku, psovao, ljudi su morali da je otpuste. Pričao je da je mojoj ćerki mesto u fabrici. Hteo je da nas kupi. Bilo koju cifru da sam napisao, da sam tražio stan u Beogradu, ja bih dobio. Ali nama to nije potrebno. Pa meni ne treba materijalno ništa, da mi da ceo Beograd... Šta će to meni? 

- Nije se pojavio 88 dana. Došao je na sahranu. Otac je hteo da ga izbaci. Sad mi je žao što mu nisam dozvolio. Kad smo došli na razgovor 90. dana, pripremio je celu ekipu. Preko puta mene je seo taj isti direktor. Očekivao sam da će Sindikat, za koji sam 34 godine izdvajao novac i ništa nisam dobio, kao i moj sin, biti uz mene. Od predsednka Sindikata, pa svi ostali stali su sa strane direktora. Ja pitam, od kad je to Sindikat na strani direktora, a on mi kaže "pa to su moji saradnici, Milorade, pobogu". Oni su kaže u rukovodstvu fabrike. S duge strane, samo mi kao porodica i naš advokat. Doneli da potpišem sudsko poravnanje, da prodam mrtvo dete. To su očekivali? Tad mi je rekao: "Reci šta hoćeš, ja sam tu da ti pomognem". Ja mu kažem, hoćeš da pomogneš? Vrati mi mrtvo dete. A on odgovara: "Je*iga Milovane, to ne mogu": Pa šta možeš da mi pomogneš? Sram te bilo, unuk bi ti bio.

Milovan se u razgovoru za Direktno.rs osvrnuo na sve što je porodica Milivojević preživela i preživljava i dalje. 

- Iza Radoša Milovanovića, direktora Lučanskog, stoji ministarstvo odbrane s Vulinom na čelu. Kod njega sam bio sat i po, usta su mi se osušila. Tu je bio jedan general iz ministrastva i jedan pukovnik koji je vodio zapisnik. Ja njemu pričam, on izvlači iz džepa crvenu brojanicu, i vrti je sve vreme. Posle sastanka mu ostavljam sve papire na sto, on nas ispraća. Do današnjeg dana, mislite da nas je udostojio odgovora. Obećavao svaku pomoć, pozdravio se sa nama i ništa. Vučiću je Vulin doturio izveštaj iz fabrike da je naš sin šutnuo bure, i da je on kriv za eksploziju. Eto, tako oni rade. 

Kako navode, Radoš Milovanović im zamera zbog tužbe, ali, pita se Millovan - ko je kriv ako ne on, kada je on na čelu fabrike? 

- On je direktor, on je glavni. Ljuti se što njega okrivljujemo za smrt našeg deteta. Pa, on je na čelu te fabrike, on je odgovoran za sve što se dešava u fabrici. Svi su drugi krivi, postoji lanac krivice, da, ali on je taj koji je potpisao da se objekat pusti u rad bez upotrebne dozvole. Ko je pravio objekat, nego direktor. Hidrant ne radi, nema vode, PP sistem ne radi. Šta bi moje dete tražilo tu da objekta nije bilo? Ne bi tu ni radilo, ne bi sagorelo, ne bi nastradalo... - završava Milivojević.