Afere i brod koji tone

Protesti su počeli kao protest protiv krvavih košulja kada je jednom od lidera, mučki, s leđa razbijena glava. Narod je izašao na ulicu. Nemali broj. Nadao sam se da je to početak kraja jedne od najbeskrupuloznijih vlasti koje pamtim. Godinu dana.

Ova država bi mogla glatko da se naziva državom afera, uvreda, ucena, prisile. Srbi… Nekada ponosan narod, pretvorili se u poslušnike, uplašene male ljude. Stvoren je nikad veći jaz između bogatih i sirotinje, poodavno nema srednje klase. Intelektualci tretirani kao državni neprijatelji. Ko ne misli isto mora da je izdajnik, plaćenik. Dok nam vređaju inteligenciju, osećam, da se zadovoljno smeju I misle kako su pametni, prevejani, lukavi.

Narod polarizovan, napujdani ljudi jedni na druge kao razbesnele zveri. Ulizivačka politika medija koja izaziva mučninu, rijaliti programi koji zatupljuju ionako sluđen narod. Ćuti, može i gore, često mi odzvanja u ušima. Na žalost, moram se složiti sa ovom konstatacijom. Može, i biće još gore ako ne prestanemo da ćutimo, ako dostojanstvo ne ispliva na površinu.

Časna profesija novinara je potpuno devalvirana. Na prste jedne šake mogu se preborajati novinari koji pišu o onome što svi vidimo, a mnogi ne žele o tome da pričaju, jednostavno žmure. Poltronstvo javnog servisa svih građana prevazilazi granice dobrog ukusa.

Želeo bih da nas sve podsetim na rečnik koji koriste ljudi koji bi trebali biti predstavnici svih nas, malih, običnih ljudi. Izdajnici, strani plaćenici, soroševci, neznalice, narkomani, propali glumci, neuspešni pisci, neprijatelji srpstva, šiptarski lobisti. Verujem da ste sigurno bar neki put osetili verbalnu agresiju a pokatkad i fizičku. Novinarima koji nisu “podobni” ili postavljaju pitanja od opšteg značaja, crtaju se mete na čelu, objavljuju im se adrese, kretanja, izaziva mržnja prema njima, a odgovore ukoliko i dobiju, budu prezrivi, sa nipodaštavanjem, a najčešće to bude kontra pitanje ili uvreda uz cinični osmeh.

Imam utisak da je ovo postala država u kojoj nikome ne smeš da postaviš pitanje od opšteg značaja.

Čast malobrojnim redakcijama koji nemaju nacionalnu frekvenciju. N1, CINS, hrabra ekipa KRIK-a, Mentalno razgibavanje sa Darkom I Markom, veče sa Ivanom Ivanovićem, 24 minuta sa Zoranom Kesićem i naravno Utisak nedelje sa Oljom Bećković u kojoj sigurno nećemo uskoro imati predstavnike vlasti da odgovore na neka neprijatna pitanja.

Na pitanje odakle ministrovom ocu 300.000 evra u rancu, dobijete odgovor: Đilas je lopov, pokrao Beograd, opljačkao budžet.

Ok, ajde i to da verujem, valjda težimo da budemo pravna država, ali da li je moguće da jednog takvog lopova za sedam godina vlasti ne mogu da uhapse, procesuiraju i izvedu ga pred lice pravde. Za sada imamo samo tužbe koji “Žuti Lopov” dobija i sav prihod od tužbi uplaćuje u humanitane svrhe.

Pa, ljudi, ajde ako imate nešto, uhapsite. Ogroman je to novac građana za koji tvrdite da je pokraden.

Afera “koferče” sa 100.000 evra i dalje bez epiloga. Šofer službenog vozila vlade prevozio kokain. Ok. Dajte, makar otkaz Ili upotrebite isti aršin kao prema svakom prekršiocu.

Ministar vojni sa pričom 200.000 evra od tetke iz Kanade. Prenosio po 9.000 ko zna koliko puta. Ok, dajte na uvid makar pasoš i sperite bruku sa sebe.

Idemo dalje, rušenje Savamale sa jednim smrtnim ishodom, koji su izvršili “kompletni idioti”, epiloga nema. Gospođa prijavila supruga, kasnije povukla priznanje. Poreklo imovine dotičnog nikako da dobijemo crno na belom.

Smrt Olivera Ivanovića, najhrabrijeg Srbina na Kosovu, zloupotrebljava ko stigne. Zaboravlja se ko je vodio užasnu kampanju protiv njega na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Najveći narko diler kome niko ime ne sme da spomene, na slobodi, čeka odštetu za države, tj. poreskih obveznika.

Druga osoba povezana sa narko tržištem, supruga Vuka Jeremića, u tom trenutku u drugom stanju. A, da, ne dirajte familiju. Jeremija, puši tompuse i troši lovu koji je dobio ne znam zašta već, prodaje Kosovo, ali nikako da odgovara.

Bastać, mučitelj kuma, najpoznatiji davitelj Beograda. Da se razumemo, ne branim nikog, ali kamo proces? Da ne zaboravimo, napravio je i prekršaj kada je unosio novac u zemlju preko dozvoljeog limita. Ok, platiće kaznu, ili je već platio. Definitivno, kao politička ličnost na javnoj sceni i pod lupom građana, nije smeo to da previdi. Ali, plaća poštenu cenu za svoj propust.

Pomoćnik mu, Miljuš, proglašen za narkomana i ko zna šta još. Niko da odgovara za klevetu.

Da se prisetimo i nastarije i najbogatije porodice Karić, u predizbornom obećanju, možda se varam, trebalo je da su već u zatvoru i da im je oduzeta imovina.

Citiram, najveći tajkun, Mišković, po dolasku vladajuće ekipe završava na dugogodišnjoj robiji. Epilog, sada piju koktele na partijima. Da ne zaboravimo onog kome je bila namenje zatvorska odeća sa brojem 0001, i otkucanim prezimenom Dinkić, prikazano u narodnoj skupštini. Hm, pogađate, i dalje je na slobodi. Čak se priča i da je savetnik u poslu sa Ujedinjenim Emiratima. 

Afera “Krušik” u kojoj je uzbunjivač Obradović obelodanio sve mahinacije u toj firmi ima sledeći epilog. Uzbunjivač u kućnom pritvoru, majka mu na stubu srama. U svakoj drugoj, pravnoj državi, imao bi status zaštićenog svedoka, ili makar bi mu dodelili orden za hrabrost.

Najzad, ljudi moji. Gazdinstvo “Jovanjica” na kome je nađeno četiri i po tone osušene marihuane i 650 kg marihuane spremne za dalju prodaju. I dobijemo odgovor od premijerke, o paradajzu i organskoj hrani.

Shvatite kako god želite, ali “ŽUTI LOPOVI”, ne da nisu u zatvoru, već su na nekim rukovodećim mestima u vladajućoj ekipi. Dok ovo pišem, verovatno se pojavila još neka afera, ali verovatno su tu umešanio Đilas, Jeremić, Šolak i fašista Obradović.

Da ne zaboravim i Mariniku Tepić koja ima čudno prezime i profesora kome je prezime šiptarsko kako reče veliki mag medijske scene Milomir Marić.

Za kraj, predsedniče svih građana, budi predsednik svih građana i tretiraj ih isto. Više će te ceniti. A, imate i zavidno političko iskustvo da znate kada brod počne da tone, pacovi ga prvi napuste.