"Prsli smo kao pasulj, 30 godina živimo lažne živote": Dejan Savić u dahu dao "dijagnozu"

Aktuelni selektor vaterpolista Crne Gore govorio je i o sportu o kom zna doslovno sve, ali i o situaciji u društvu.

Povukao je paralelu u odnosu na vreme pre 30 godina kada je postojala Jugoslavija i današnju situaciju.

- Takav nam je mentalitet, podneblje je takvo, tradicija; tajna je u svemu, hrani, genetici. Svi se bave sportom i vole sport. Sistem je bio dobar, bio je savršen; nažalost, više ga kao takvog nema. „Gladni“ smo, nismo bogati, mladi ljudi kroz sport traže izlaz i to nam je prednost u odnosu na bogatije zemlje. Pobede i porazi važni su u našim mentalnim sklopovima - poručio je Savić. Ipak, na tome se nije zaustavio, bio je još oštriji.

Zatim je usledila baš oštra poruka, čak i za čoveka koji je navikao da uvek i svuda svima saspne istinu u lice.

- Prsli smo ko pasulj. Idemo dođavola, otići ćemo u prah i pepeo. Mislimo da imamo slobodu, ali smo potpuno kontrolisani. Bavimo se tuđim, a ne svojim životima, nismo posvećeni sebi. Treba nam nešto loše kao što je bila korona da se vrati empatija, solidarnost, osećaj bliskosti. Sve je materijalno i u novcu. Kao što je rekao Endi Vorhol, pa svi imaju svojih pet minuta slave; svi su samo sebi bitni i važni i žele čuti samo sebe. Niko ne sluša. A da bi naučio naređivati moraš naučiti slušati - pričao je u dahu za "Jutarnji list".

Sistem vrednosti je po njemu ozbiljno narušen, a sada se svi predstavljaju lažno. U takvoj klimi je teško pronaći prave reči.

- Nas dvojica smo tu kao i mnogi (aludira na novinara prim. aut.), uživamo, a drugi pate. Nama je svejedno. Šačica bednih, ljutih i prebogatih imaju monopol, igraju se s nas nekoliko milijardi. Rasuo se sistem vrednosti. Mi smo rasli u državi koja je predstavljala nešto, imali smo samosvest, savršeno školstvo, zdravstvo, socijalno uređenje i bili smo srećni. Sada vladaju bes i nezadovoljstvo, svi glumimo i nosimo maske. Generalno, neće se dobro završiti.

Zatim je odlučio da pojasni kako su egoizam i materijalizam postali supstitucija za empatiju.

- Lično mislim da već 30 i više godina živimo neke lažne živote. Izgubilo se ono Mandićevo i Kaporovo "daj griz, daj liz", kad smo svi rasli i dizali se iz pepela i iz iste neimaštine i bili solidarni. Pomagali smo se tada, a sada smo zatvoreni u svoje samoljublje i egoizam. Imamo veštačke prijatelje na mrežama, svi su na telefonu, nema dijaloga, svi žele samo svoj monolog. Ne sviđa mi se to nikako i ne vodi nikuda - završio je Savić.