Kukolj: Izgubio sam na šugave kazne, a ovaj bucko...

Srpski džudisti izgubili su od Brazilaca sa 4:1 i ostali bez šanse za bronzu.

- Meni nekako to zvuči iz negativnog konteksta, ali potpuno razumem. Svakako je bila šansa koju smo mi napravili, ali onda se desilo ovo što se desilo. Mislim da smo nadmašili očekivanja... Borcu je jako teško da bude objektivan, i kada on postane objektivan, verovatno je završio borilačku karijeru. E sad, mi svi smo onako, idemo do poslednjeg, skačemo na glavu, vratove, samo da ne padnemo na leđa, ne razmišljajući o posledicama, ali kada hladne glave, kao šta ja sad već mogu, kad se završi, sagledamo situaciju - rekao je Kukolj, pa dodao:

- Pobedili smo jednu Holandiju, koja ima nebrojeno olimpijskih medalja, od naše poslednje. Pobedili smo ih 4:2, ušli među prvih osam, gde nisu prošli Gruzija, Kazahstan, i pola tih ekipa, koje su bile danas, nisu prošle do četvrtfinala... Onda smo imali Japan, nismo grđe mogli što se žreba tiče, ali u redu. Onda smo imali Brazil, i mislim da se sa njima nismo obrukali. Takođe, Brazil je i ovde imao olimpijske medalje, sad u ekipi su imali četiri da ja mogu da nabrojim. Ovaj bucko, sa kojim sam se ja borio, ima dve.

Osvrnuo se i na tešku borbu sa Rafaelom Silvom.

- Pakleno je bilo teško. I on je isto stariji takmičar, i ja sam sada u tim zalaznim godinama, i mene inspirišu najveći izazovi. Ja onako to sebi u glavi napravim, da kad razmislim šta mi je opasnost, napravim sebi minsko polje, tu se trudim da ne zgazim na minu. Nemam predstavu kada uđem u borbu sa čovekom od 180 kila, kako će to da izgleda, koliko će biti snažno kad me uhvati, šta ću ja moći da uradim, i ovo, i ono... Računao sam da ga uplašim, malo da ga uteram u crveno, da borba traje, to sam sve uspeo, i jedino je to malo falilo da ga negde... Nezgodno je, jako je nezgodno, što se povreda tiče, to je najneprijatnija stavka ovih borbi. Bilo kakav moj polunapad, da ja probam, pa padnem na stomak, a on padne na mene, pa kolenom, to je potencijalno povreda. A isto tako, bilo kakav njegov polu napad, on mene uspe da ponese, i to sudijama izgleda kao korektno, i kao neka moja neaktivnost. Žao mi je što nisam pobedio, ali ne mislim da sam uradio lošu borbu.

Opisao je svoju reakciju nakon borbe, kada je legao.

- Bio sam i crkao, mislim da nije tipično za borce, ali za mene jeste, ja mogu ovako da teram tri dana. Teram, kad moram, ali mislim da je on više crkao nego ja. Ali, kad je borba gotova, kad popusti adrenalin, ja jedva do trenera stignem, a da treba da se borim još, borio bih se... Dobra je borbica, ugasio sam se i ostalo je... Opet, Milica je radila dve kategorije više od sebe, Bunčić jednu, pričao o realnosti. Mislim da se svakako nismo obrukali.

Pričao je i o savetima legendarnog Tedija Rinera.

- On je izlazio i pitao me je l' imaš Silvu, rekoh - da... Klimnuo je glavom, i pitao sam ga je l' se okreće ikad taj neki levi, za moju konstrukciju... Jer ja tog borca ne znam, nikada sa pažnjom nisam pratio te borce. Njima je prve dve borbe radio stokilaš, dobar, ali sam ga pobedio dva puta u poslednjih osam, devet meseci. Ne ležim mu nekako, ali ozbiljan je. Kada su znali da rade sa mnom, ovaj je obukao kimono da se zagreva, i ja sam znao da ću da imam čoveka sa 80 kila više. Znam da je dešnjak, da ide rukom preko, i to je to. I kad su tako puniji borci, nema tu prostora za neko eksplozivno iznenađenje... Sve se svodi na to da me zgnječi i kada napadne - ja nemam gde... Ali, to se nije desilo, međutim izgubio sam na te šugave kazne... Ali da, Riner mi je samo rekao - ne okreći se na levu stranu. Onda nisam toliko brinuo na ovaj okret, jer da sam i to morao, to bi bio pakao - poručio je Kukolj.