ALKOHOL, ŽENE, INAT Šahovski šampion za Direktno

Kada je uoči 13. po redu "Kustendorfa" Emir Kusturica objavio imena članova žirija, jedno se izdvajalo po mnogo čemu - Vladislav Tkačiev. Dvostruki evropski šampion u šahu, čovek čije ime se provlači gde i imena Borisa Spaskog, Garija Kasparova, Bobija Fišera, bio je sagovornik novinara Direktno.rs.

U priči koja je, tipično za Tkačieva, zalivana pivom i, ovoga puta, rakijom umesto vodke, kontroverzni šahista je otvorio dušu i prepričao svoj život bez zadrški. O počecima karijere, problemima sa alkoholom, osvajanju Evropskog prvenstva samo iz inata, neodovljivim ženama, Tkačiev je govorio za Direktno.rs usred Drvengrada.

Koji je generalni utisak koji nosite sa Mokre Gore po završetku "Kustendorfa"?

- Moram reći da sve što sam video je prevazišlo moja očekivanja. Očekivao sam ovu prijateljsku atmosferu i nesnobovski pristup, ali je ovo luđe. Nisam učestvovao u Kanskom festivalu, ali sam živeo tamo i bio. Ovde nema podela, svi smo zajedno i poznati i "obični ljudi". U Kanu je sve podeljeneo i ne možete da se pomešate sa ljudima. Ovde se svi prirodno ponašaju i svi nenormalno uživaju - započeo je Tkačiev.

Kako ste završili na "Kustendorfu" i imate li pritisak što ste član žirija?

- Kada sam nastupao za kanski klub, tu su igrala i dvojica Hrvata. Obojica su mi pričali da je jedan Jugosloven, Emir Kusturica, dvaput osvojio festival u Kanu. Samo su o njemu pričali. Onda sam pogledao Kusturičine filmove i video neku konekciju. Na neki način, u tim noćima alkohola i druženja, uvek pričam o filmu, a često i o Kusturici. Postoji neka kosmička pravda, kojom sam ja ovde završio. Mislim da se nikada nije desilo da šahista bude član žirija. Filmofil sam, pa posmatram sve to iz drugog ugla. Možda amaterskog. Sa druge strane, nekada kada Kusturica priča o filmu, ja ga ništa ne razumem. Ali on razume svaki svoj lik u filmu, sve njegove vrline i mane... Velika je odgovornost igrati i Svetsko i Evropsko prvenstvo, tako da mi ovo nije preveliki pritisak.

Prebacimo se na šah. Kada ste prvi put primetili da ste talentovani za ovu igru?

- Prvi put kada sam seo za tablu znao sam koliko sam talentovan. Moj otac je bio vojno lice i imao je vojne enciklopedije, osam tomova. Ja sam imao veliki broj malih vojnika, pa sam pre nego što sam uopšte počeo da se bavim šahom, kao dete sa tim vojnicima rekonstruisao svaku taktiku koja se nalazila u tim enciklopedijama. Apsolutno svaku vojnu taktiku i postavku, svaku bitku sam znao napamet i znao sam gde koji vojnik stoji i koje mu je zaduženje. Moj otac je dovodio svoje kolege kod nas kući u hol i onda bi on rekao bitku, a ja bih rekonstruisao događaj. To je dosta uticalo na tatkičnost, brzinu razmišljanja i sve ono što će se kasnije pokazati dobrim u šahu.

I onda dolazi učlanjenje u klub i početak karijere?

- Kada sam prvi put ušao u klub, čovek koji me je dočekao, stavio me je da igram protiv nekog iskusnog šahiste. Igrali smo partiju, sa belim i jednu sa crnim figurama i sećam se da sam pogledao u trenera, koji je bio zabezeknut. Gledao je u potpunoj neverici kako dete od deset godina igra šah. To je bio moj prvi put, a mene to nije iznenadilo, jer sam takve face viđao kod vojnih lica kada sam pravio rekonstrukcije raznih bitki. Onda sam pobedio sve svoje vršnjake na prvom turniru. Sve sam to očekivao.

Da li ste očekivali da ćete postati dvostruki evropski šampion?

- Moram da vam ispričam celu priču. Igrao sam neki turnir pre evropskog šampionata. Tamo je bila luda atmosfera i druženje, kao i ovde na "Kustendorfu". Sećam se da sam se vratio u Moskvu i da sam se osećao odvratno. To je bio mamurluk koji je trajao danima. Nisam mogao da spavam. Jednu noć sam razmišljao da za pet dana počinje Evropsko prvenstvo, koje nisam želeo da igram. Tada sam odlučio - okej, igraću i osvojiću, sto posto. Zvao sam sve moje prijatelje i majku i rekao sam - za pet dana ću biti šampion Evrope. Rekao sam sebi da neću popiti nijedno piće na prvenstvu, a da ću na slobodan dan otići u crkvu. To sam i uradio. I, uspelo je. Postao sam šampion Evrope 2007. godine.

To nije bio slučaj u Kalkutu, kada ste zaspali za stolom usred partije šaha?

- Onog momenta kada sam shvatio da neću biti najbolji na svetu, a to je bilo 2000, prestao sam da vidim sebe kao čistog profesionalca. Počeo sam da vidim sebe kao umetnika u šahu. Tako sam i živeo. Bilo je normalno da u raznim stanjima budem na turnirima. Kalkut i taj incident su me učinili slavnim. Događalo mi se da uzmem taksi u Argentini, Čileu, ili bilo kojoj državi sveta, i počnem priču sa taksistom, koji na kraju odgurne volan, okrene se i kaže - "je**te, ti si onaj šahista što je zaspao usred meča". Dešavalo mi se to mnogo puta. Veče pre toga sam sa prijateljem imao "par" pića... Ujutro sam se osećao kao u delirijumu. Mislim da smo koristili pogrešne supstance. Nikada se nisam tako osećao. To je za mene bio veoma zabavan incident. Gledam ga iz komičnog ugla.

Šahisti su skloni kapljici?

- Fudbaleri lome noge, mi lomimo glave. Od šaha se lako poludi. A prestao sam aktivno da igram jer sam u mnogim situacijama morao da igram prljavo. Vidim da je protivnik u problemu, ponestaje mu vremena, trese se, a ja mu stajem na muku smehom, jer želim da poklekne. To nisam ja. Da bi bio najbolji na svetu u šahu ne možeš da imaš prijatelje. Zato sam siguran da Kasparov i Fišer nisu imali prijatelje.

Sada ste šahovski trener. Vaši učenici osvajaju prvenstva širom sveta. Kako gledate na to?

- Imam i tu jednu dobru priču. Naterao sam čoveka, iz Kazahstana, kojeg sam podučavao šahu, da rizikuje sve u životu i sa ženom dođe da živi u Moskvi. On je bio protiv toga, ja sam ga ubeđivao. Bio sam siguran da će uspeti. Na kraju, ostavili su svoje živote, spakovali se i došli u Rusiju. To nije pošlo onako kako sam ja mislio da će ići i posle nekih šest meseci želeli su da odustanu jer su bili totalno finansijski kolabirali. Onda je on došao jednog dana i rekao mi da radi na nekoj fudbalskoj aplikaciji. To se završilo tako što je on sada predsednik Fudbalske federacije Kameruna. Sada živi na relaciji Moskva - Kamera. I eto, nisam pogrešio u proceni, uspeo je u životu.

I šahistkinje koje podučavate osvajaju medalje?

- Da. Međutim, problem je što žene koje sam podučavao, kada postanu uspešne počnu sa flertom. Idemo sami po svetskim turnirima i dogodi se da one naprave odličan rezultat, a vi unoć ostanete sami sa njim u sobi. To treba izbegavati. Ali, one su inteligentne. Još, kada žena pokaže čelična m*da u toku partije šaha, ne možeš da joj odoliš. Onda izbegavanje postaje nemoguća misija.

Imate tri državljanstva?

- Da, sada živim u Moskvi. Sećam se momenta kada sam imao ruski i kazahstanski pasoš, a živeo u Engleskoj. Želja mi je bila da odem u Francusku da živim, al sam imao problem sa vizom. Tako stoje stvari kada imate kazahstanski pasoš, mnogo je teže nego samo sa ruskim. Tada sam se zakleo da ću dobiti državljanstvo i da ćemo tadašnja devojka i ja uspeti da dođemo u Francusku. Poljubac francuske zemlje doneo mi je kasnije državljanstvo. Ima mistike u tome. I u svim tim poljupcima u životu - zaključio je za Direktno.rs Vladislav Tkačiev.