Veličković se prisetio emocija koje je doživljavao u Partizanu, pa potom priznao: "Sigurno sam preterao"

Novica Veličković je u podkastu "X&O's Chat" pričao o košarkaškom putu, Dušku Vujoševiću, povredama koje su ga sputavale, vremenu provedenom van Partizana, kao i o povratku i drugom mandatu u klubu iz Humske.

Legendarni kapiten Partizana je pričao da Nikola Jokić i Duško Vujošević imaju istu filozofiju što se tiče asistiranih poena.

- Ono što Nikola Jokić stalno ponavlja - asistencija čini dvojicu srećnim. To je nama Dule stalno govorio. Ja sam sam ili je Uroš Tripković sam, onda dodam njemu on je dobar šuter. To je ekstra-pas i ti treba da budeš srećan što si dodao ekstra-pas. To je genijalnost koju nam je Dule usadio u glavu. Tim, zajedništvo. Ko ne može da se uklopi, ne prođe. Bio je vrlo strog.

Nakon velikog transfera u Real Madrid, Novica je doživeo povredu koja mu je promenila tok karijere.

- Ja sam mislio da mi je kraj karijere. Pa i jeste na neki način. S obzirom na moje velike snove... Meni je noga ceo plej-of ogromna, već sam uradio operaciju kao meniskusa te sezone, to je kada sam Šengeliju čuvao. Nema tu neke pauze, ni da izvučeš taj otok. Ja petu utakmicu pored svega nisam mogao da se zagrejem, ni da trčim, ni sa tabletama. Plačem, znači kada toliko boli, ništa ne pomaže. Tu sam znao da je nešto grozno i onda sam taj čin operacije, 80% stvari što sam radio sam morao da zaboravim. Nema više, ni da vučem loptu, mogao sam neke pravolinijske kretnje, niski post sam usavršio i shvatio je to jedino gde ću moći da pravim neki višak, onda kreće snalaženje.

Veličković je krenuo da se oporavlja i delovalo je da je karijera ponovo oživela, nakon Madrida vratio se u Megu, ali je doživeo novu povredu kolena. Naredni klub bio je Bamberg, u kome je proveo pola godine, posle kojeg je kako navodi izgledao jako loše na terenu. Turski Trabzon je bio sledeća stanica, ali tamo nije uspeo duže od jedne sezone da odigra prepoznatljivu košarku, pa je povratak u Partizan bio logičan sled događaja.

- Tamo sam bio svoj na svome. Ljudi su imali razumevanja, mogao sam da propustim trening kada ne mogu. Kada sam se ja vratio, nije to bio onaj Partizan iz kog sam otišao, ali ta emocija, hala, borba, kakav god da si, boriš se za trofej. I ta emocija mi je dala bust da ja sve izvučem, ali sigurno sam preterao.

U klubu iz Humske je imao dobre partije, ali nije želeo da ponovo proba u inostranstvu, jer mu se vratila emocija prema košarci.

- Imao sam ja govore što sam im držao, pred velike utakmice. Govore držim, pa ih napalim, smišljam govor dva dana, pa izađu kao bikovi na teren, spremni da ubiju nekoga. Imao sam ja ponude da opet idem u inostranstvo, ma kakvi... Vratila se emocija, opet košarka, ti dobiješ - slaviš.