Tri načina na koja je Đoan Penjaroja rastavio Crvenu zvezdu na proste činioce

Prihvatio se vrućeg krompira kada mnogi to ni u ludilu ne bi uradili. Došao je Đoan Penjaroja na klupu Partizana posle Željka Obradovića i samo to je bilo dovoljno da ga navijači crno-belih uzmu na zub. A početak je bio veoma loš jer je nasledio ekipu punu sujeta i nerešenih odnosa.

Međutim, posle malo više od tri meseca njegovog boravka u Beogradu šampion Jadrana i Srbije deluje kao savršeno podmazana mašina. Videlo se to i na večitom derbiju protiv Crvene zvezde (89:82), u kom je crno-beli tim samo u završnici malo izgubio ritam, dok je u većem delu meča apsolutno kontrolisao dešavanja na terenu, što uglavnom nije slučaj kad se derbi igra pred punom halom rivalskih navijača.

Naizgled na prost način uspeo je Đoan Penjaroja da rastavi Crvenu zvezdu i njene protagoniste na proste činioce i da upiše šestu uzastopnu pobedu u Evroligi. Evo i kako...

1) Kontrola ritma utakmice

Zvezda melje rivale fizikalnošću. I u nešto sporijem tempu koji kontroliše Kodi Miler-Mekintajer. Međutim, Partizan se u četvrtak uveče pitao oko tempa i ritma utakmice. Kad je trebalo, ubrzavao je, a po potrebi igrao sporije. Nije se snašla Zvezda u toj mešavini koju je spemio Penjaroja.

Ugušeni su svi bitni faktori u igri crveno-belih. Džered Batler je odigrao užasan meč, Džordan Nvora bio neprimetan za svoje standarde, Čima Moneke je samo jednom šutnuo na koš! Jedini kom je dozvoljeno da se razigra bio je Kodi Miler-Mekintajer, ali u trenucima kad je utakmica bila već praktično rešena.

2) Pikenrol i čitanje Zvezdine odbrane

Bruno Fernando je uveo Partizan na pravi način u utakmicu, a poznato je da gost u beogradskoj Areni (bilo da je reč o Zvezdi ili Partizanu) često ume na početku da se pogubi i tako već u startu rivalu dozvoli prednost. Na taj način je eliminisan faktor "domaćeg terena". Kako? Kroz konstantan pritisak u centralnom pikenrolu.

Ako bi Zvezda zatvarala sredinu i Fernanda, neko od igrača Partizana bi ostajao sam na trojci. Tu je Penjaroji dosta pomogao Obradović koji se opredelio na konstantna preuzimanja u odbrani, što su crno-beli vešto kažnjavali.

3) Rotacija i raspodela minuta

Za razliku od Obradovića koji često ume da "zaboravi" na neke igrače, a među njima je najčešće Ognjen Dobrić, kod Penjaroje u raspodeli minutaže nije bilo greške. Pratio je Španac ritam svojih najboljih igrača Karlika Džonsa i Sterlinga Brauna i držao ih u pravo vreme na parketu.

Ponovo se vraćamo na kontrolu utakmice, što je najjači Penjarojin adut. Nije se držao rotacije po svaku cenu, pametno je trošio tajm-aute. Još jednom je pokazao Španac da je maher da utakmicu "pročita" u hodu.