Pešić: Ismevaju nas i rugaju nam se ljudi koji ne vole košarku

Pisani zapisi nisu isključivo autobiografskog karaktera, niti sportske tematike, već priča o radu, disciplini, upornosti i veri, vrednostima koje nadilaze teren i inspirišu sportiste i čitaoce svih profila. Dopunjeno izdanje donosi nova sećanja, iskustva o pobedama i porazima, obuhvatajući period drugog Pešićevog mandata (2021 - 2025).

- Ne postoji najbolji trener u bilo kom sportu, ali postoje oni koji prave najbolje… Uvek sam "begao", što bi rekli moji Piroćanci, da ovo bude autobiografska knjiga. Hteo sam da prikažem život jednog trenera, odakle dolazim, socijalnu sredinu, uticaj, razloge zašto baš ovaj posao. Želeo sam da se posle igračke karijere bavim sportskim biznisom jer sam studirao ekonomiju, ali je sudbina htela drugačije. Knjiga nije o pobedama i porazima, već o načinu kako se to dešavalo i kako stići do uspeha. Ne postoji uniformisana formula uspeha, ne samo u sportu - pričao je trofejni stručnjak na promociji svoje knjige.

Niko iz njegove struke ne može da preskoči lepe trenutke, a još više gorke pilule, bilo da su zapisani, ili ostali jedino u sećanju.

- Pamtim samo dobre momente, ali, evo, poslednje, nije bilo lako posle EP u Rigi i poraza u osmini finala od Finske. Svi smo bili tužni i razočarani. Sav uloženi trud i potencijal, nismo pretvorili u rezultat. Nije uteha ono da se iz poraza najbolje uči. Nismo srećni što smo izgubili da bi sledeći put bili bolji, ne ide to tako. Kada poraženi trener dođe na pres konferenciju, taj se raspriča, ne možeš da ga zaustaviš, a pobednika skoro ništa i ne pitaju, šta ima da priča kada je pobeda sama po sebi sve rekla.

Nije mali broj onih koji su se nadali da će popularni Kari Pešić (sa najboljim košarkašima) uspeti da donese toliko željeno zlato (još od SP 2002) baš sa poslednjeg EP, koje se pretvorilo u nacionalnu noćnu moru. I čuvenog "kouča" boli, iako je prošlo dana…

- Mi smo ismejani i sada nam se rugaju ljudi koji ne vole košarku, samo je koriste za sopstvenu promociju ne gledajući iz nekog drugog ugla. Da dobiješ privilegiju, da, recimo, diskutuješ o košarci, a ne znaš da to iskoristiš da svoj sport guraš još napred sa svim kritikama i pohvalama. Vređanje igračkog i trenerskog tima, to je degutantno. Meni to ponekad zasmeta od ljudi do kojih mi je stalo. Ako mi Zeka (Žarko Zečević, Karijev saigrač iz Partizana, prim. aut) nešto kaže, nije mi pravo, ali prihvatim… Oni drugi mi nisu važni.

Praveći aluziju na (uvek) velika očekivanja nacije od košarkaša, Pešić je konstatovao:

- Ima ljudi koji vole i veruju u srpsku reprezentaciju. I ja poznajem ovaj sport, a možda i više verujem od svih ostalih. Ali, mi nismo najtalentovaniji na svetu sa šest i po miliona stanovnika. Ako to ne shvatimo, neće nas nigde biti u ovom sportu. Moramo da pronađemo put da taj talenat koji imamo pretvorimo u kvalitet.

Poznati stručnjak smatra da je garancija uspeha pod srpskim obručima rukovodstvo Saveza.

- Verujem u predsednika KSS, Nebojšu Čovića, koji će sa svojim timom uspeti da nađe novi kolosek prilagodljiv uslovima u kojima danas živimo. Ako se to ne uradi, neće biti košarke u Srbiji. Kažem, šta imaš od pesimizma, malo optimizma može da pomogne. Nisam ni jedno, ni drugo, ja sam i dalje trener, pa ću reći šta mislim, a još uvek mnogo dobro vidim. Dakle, ako ne napravimo novi sistem takmičenja na teritoriji Srbije, nema košarke. Dok je košarka cilj, uspećeš, onog trenutka kada taj sport počneš da koristiš za lične interese, ništa od uspeha.

Govoreći o profesionalnoj vokaciji, Pešić je priznao da je moć trenera manja nego ranije, ali je progovorio i o svojim glavnim principima u radu, koje je predstavio u okviru "filozofskog" dela knjige.

- Dosta se priča o motivaciji, a ja ne verujem u to kao izraz. Samo jednu grupu sportista možeš da motivišeš da budu još bolji, one sa internom motivacijom. Ako to nemaš, bez obzira koliko si spretan, snalažljiv, lukav… ma teško. Za mene su mnogo važniji, disciplina i odgovornost. To nije sve, ali bez toga, ništa. Ne bi trebalo plašiti se discipline, trebalo bi je prihvatiti, ne u smislu "stani mirno", već kao pravila koja se od tebe traže da bi razvio odgovornost. Bez toga nema ostvarenja velikih stvari u životu - zaključio je Pešić uz priznanje da sada, za razliku od pre 20-ak godina, rado (po)sluša igrače bez straha od gubitka autoriteta.