Danilović doživotni predsednik KSS?

Ali to se nije desilo. Umesto da se pozabave analizom rada i ponašanja Svetislava Pešića, ali i katastrofalnim stanjem u srpskoj košarci i odgovornošću rukovodstva za to, predsednik Saveza Predrag Danilović je krenuo u kampanju za dobijanje još jednog mandata, iako mu statut KSS-a to ne dozvoljava. Naime, članom 62. statuta Košarkaškog saveza, ograničen je broj mandata na maksimum dva, odnosno osam godina. Ali to za Danilovića nije problem. Rešio je da promeni statut koji važi desetinama godina i omogući sebi da na funkciji ostane koliko želi?! Da promeni član statuta koji nikada niko nije ni pomislio da menja. Za to je dobio podršku vlasti, ali i doživotnog prvog čoveka Košarkaškog saveza Vojvodine Branka Lozanova. Zato je dvojka u sastavu: Zlatko Bolić - Boško Adžić krenula da obilazi regionalne saveze i traži podršku za ovakvu sramotnu ideju. 
Danilović je, inače, na čelo saveza došao 2016. jer se Dragan Đilas, najuspešniji predsednik KSS-a u poslednjih nekoliko decenija, povukao sa tog mesta. Đilas je više puta rekao da je to uradio, jer je smatrao neprimerenim da on koji je samo zaljubljenik u košarku sedi na mestu predsednika Saveza, dok neko kome je košarka život kao Saša Danilović - nije u košarci. Naime, Danilović koji je niz godina vodio KK Partizan je podneo ostavku na to mesto zbog nemogućnosti saradnje sa Duškom Vujoševićem.

Takva Đilasova odluka nije bila dočekana sa prevelikim oduševljenjem u košarkaškim krugovima, posebno od strane Bore Stankovića koji je predložio Đilasa za predsednika Saveza, a koji je imao loše mišljenje o Daniloviću, kao sportskom funkcioneru. Bilo kako bilo, Đilas se povukao posle osvojenih medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na Olimpijskim igrama, i Danilović je preuzeo komandnu palicu srpske košarke.

Vrlo brzo se odrekao Dejana Tomaševića i na mesto generalnog sekretara doveo Zlatka Bolića. Odlučio je da ne produži ugovor sa Sašom Đorđevićem, na njegovo mesto doveo je Igora Kokoškova koga je smenio posle dve godine, da bi doveo vremešnog Svetislava Pešića za više nego duplo veći iznos para od onog koji je dobijao Đorđević. 
Za prethodnih šest i po godina Srbija je uzela jednu jedinu medalju u muškoj košarci. Srebro na EP u Turskoj i to 2017. godine. Posle toga dolazi neuspeh na Svetskom prvenstvu, pa neodlazak u Tokio i na kraju debakl na EP prošle godine. Mlađe kategorije nisu osvojile ništa, šta više Srbija je u kategoriji do 20 godina ispala u B diviziju. U isto vreme su drastično porasli troškovi funkcionera Saveza koji su sebi podigli plate na iznose od više hiljada evra.

Inače, u poslednjih nekoliko decenija nijedan predsednik Saveza nije za to primao platu. I tu praksu je Danilović, iako prima nacionalnu penziju, promenio. 

U ženskoj košarci je nastavljen niz uspeha na temeljima onoga što su napravile Ana Joković i Marina Miljković, uz Đilasovu ogromnu podršku. 
Što se stanja u klupskoj kosarci tiče, klubovi su po Srbiji na granici preživljavanja. Većina kuka za vremenom kada su se njima bavili Đilas, Tomašević i Andrija Kleut, ali promena nema. Godinama se nije pojavio nijedan ekstra talenat u našoj košarci, a kako stvari stoje neće se ni pojaviti, jer su uslovi rada slabiji iz dana u dan.

Zbog svega toga bilo je logično da se Danilović i ekipa sami povuku i pre isteka drugog mandata. Oni su odlučili suprotno. Ne da nisu otišli nego hoće da ostanu i kad im mandati isteknu, iako na to nemaju pravo. Što neko reče, a gde da odu? Šta bi uopšte mogli da rade i ko bi im za to platio tolike plate? 
Na kraju krajeva, ako je Si Đi Ping mogao da promeni Ustav Kine i da ostane i treći mandat, pa zašto isto ne bi mogao i Danilović...