Odbio da igra protiv Zvezde, dugo nije pričao sa Mihom, sad udario na Piksija: Nije poštedeo ni Krstajića!

Maksimović je nedavno potpisao za hrvatskog trećeligaša Kustošiju, sve na inicijativu poznatog menadžera Endija Bare, kako bi se vratio u formu posle devetomesečne pauze i imao odskočnu dasku za drugi klub.

Momak iz Bajine Bašte, kojeg je svojevremeno platio Napoli 30 miliona evra, nalazi se u poznim godinama (33) i pri kraju karijere, koja ide silaznom putanjom. Maksimović je poslednji put odigrao za Srbiju pre pet godina u meču sa Rusijom u kojem se, blago rečeno, nije proslavio.

- Mislim da sam mogao da dam puno više, da im mnogo više nastupa. U jednom trenutku kroz par okupljanja prođe i 60 igrača, stalno se menjaju selektori i sastav, a to nije dobro. Svi dolazimo iz klubova, nema vremena za isprobavanja, pa automatizmom igraju stariji i iskusniji - počinje Maksimović.

Maksimović je bio projektovan da zameni "zemljaka" Nemanju Vidića, a stigao je samo do 25 utakmica za reprezentaciju.

- Kad se dogodila smena generacije posle Vidića, falilo je sluha. Matija Nastasić je levonogi štoper, ja desnom igram. Prijatelji smo, igrali zajedno u mlađim selekcijama, obojica tada u Italiji. To je logika i hemija. Dođe Dik Advokat, veliko ime, ali holandska logika, saznam da on ne prati Seriju A i poziva tek toliko da dođeš. Uvek neka nefudbalska priča, nikad mira da radiš normalno.

Zasmetalo mu je okruženje u Srbiji...

- Puno toga je do okruženja. Umesto da se piše ko je dao gol i asistirao, piše se ko je kako došao, kojim autom i koje su pikanterije. Kao da neko namerno želi da te izbaci iz koloseka. Pa prekid protiv Albanije, prazne tribine, oduzimanje tri boda… Jedan incident, dugoročna šteta. Česte smene selektora su posebna priča. Ne može neko ko nikad nije vodio klub da postane selektor A reprezentacije. U Rusiji je Mladen Krstajić bez trenerskog iskustva odjednom bio prvi trener. Ne umanjujem ničije znanje, ali to nije normalno. Da selektor koji te odvede na Svetsko prvenstvo skloniš. Nije normalno.

"Piksi nas vodio na SP i EP bez igre i tima"

Uvek se potežu paralele sa Hrvatskom.

- Zato nas pitaju kako to Hrvatska može ovako. Pa to su te razlike, kontinuitet i mir. Ja sam se u reprezentaciji najbolje osećao kod Slavoljuba Muslina. Napravio je dobru hemiju i onda je smenjen. Ne pamtim, osim Piksija, da se iko duže zadržao. Belgija iz 2014. ili 2015. je dobar primer, propustiš ciklus, ali zadržiš trenera i okosnicu i dođe rezultat. Bili su prvi-drugi na svetu na FIFA rang listi. Kod nas se nakon jedne ili dve lošije utakmice odmah traži smena "Daj drugog". Novi selektor menja igrače, krene eksperimentisanje, a reprezentacija tome ne bi smela da bude poligon. Reprezentacija ne trpi neuspeh i zato stalno stižu kritike. Čast izuzecima, ali mnogi koji najglasnije kritikuju davno su izvan aktuelnog fudbala. Tim ljudima bi trebalo da se zahvalimo na doprinosu, dati im počasne uloge, ali da se ne mešaju u operativne stvari koje moraju voditi energičniji, mlađi.

Selekcija Srbije došla je u situaciju da je samo teorija drži od Mundijala 2026. posle poraza od Albanije u Leskovcu.

- Postoje matematičke šanse, ali kad se sve svede na to, nije dobro. Pre Albanije rekao sam da je to ključna utakmica. Znalo se da situacija nije normalna već pre utakmice, to sam osetio još na susretu s Engleskom, gde se na stadionu svašta događalo, i politički i drugačije. Prijateljima sam tada rekao "Sledeća utakmica protiv Albanije se neće igrati u Beogradu". Uveren sam da bi u suprotnom opet pretio prekid i da bi se izdešavale svakakve stvari, najviše zbog politike. Na kraju smo igrali u Leskovcu, a to nije Beograd ni Marakana. Momci daju maksimum i imaju moju podršku, ali četiri i po godine imali smo selektora koji nas je odveo na SP i EP, na čemu mu hvala, a da pritom nismo izgradili igru. Plasmani su došli, ali ekipe nije bilo. U kvalifikacijama smo jedva prošli grupu, u Portugalu je ispalo istorijski, ali to se dogodi jednom u 100 puta. Kad sreća stane, a nemaš jasnu igru - pukne. I puklo je u najgorem trenutku, protiv Albanije.

Maksimović: Nisam pričao sa Mihajlovićem četiri i po godine

Maksimović je preko Crvene zvezde izgradio karijeru u Italiji, gde je igrao za Torino, Đenovu, Napoli...

- Odrastao sam uz Crvenu zvezdu i rođen sam 1991, kad je osvojila Kup šampiona, pa je to nemoguće stavljati u isti kontekst. U Italiji mi je Torino posebno važan jer sam tamo stasao kao igrač i tamo mi se rodilo prvo dete. Vežu me lepe uspomene i napravio sam veliki transfer iz tog kluba. Ipak, najlepši deo karijere i života na terenu bio je u Napoliju.

Otkrio je koliko je imao problema u Torinu, odnosno da je zbog predsednika Urbana Kaira ušao u konflikt sa Sinišom Mihajlovićem i da dugo nije pričao s njim.

- Gledam to kroz primer iz svoje karijere. Došao sam iz Crvene zvezde preko Apolona u Torino. Zamislite da nađete igrača za 1 evro, a tri godine kasnije dobijete ponudu od 30 miliona. Taj je igrač napravio nešto i za klub i za sebe, došao je do tačke za promenu. Svaki bi predsednik trebalo da kaže "Prošao je njegov ciklus, ima odličnu ponudu, prodajmo ga i potražimo novog". Tako postavljaš primer i drugima. Sa predsednikom sam imao sjajan odnos, voleo me kao sina, ali ako mi godinu dana ranije daš reč, a onda bez razgovora sa mnom obećaš pokojnom Siniši Mihajloviću da ću ostati, to nije korektno. Zbog toga Siniša i ja četiri i po godine nismo razgovarali, pomirio nas je na kraju Đenaro Gatuzo na jednoj utakmici Napolija. Preko njegovog kuma sve sam vreme pratio kako je i pitao za zdravlje. Bilo mi je teško što smo do toga došli i to zbog jednog čoveka.

Transfer u Napoli se, ipak, dogodio, a Maksimović je ispričao kako mu je trener Karlo Anćeloti izašao u susret da ne igra protiv Zvezde na Marakani utakmicu Lige šampiona.

- Nisam igrao samo u Beogradu protiv Crvene zvezde, zamolio sam ga i razumeo je. Tri dana pre toga igrao sam 90 minuta protiv Fjorentine, pobedili smo 2:0. Sa Zvezdom smo u Beogradu odigrali 0:0, pa pobedili Liverpul 1:0, u Parizu je bilo 2:2 nakon gola Di Marije u 94. minutu, kod kuće s PSŽ-om 1:1. Zvezdu smo dobili, a u poslednjem kolu na Enfildu nam je trebao remi ili pobeda. Oni su rano poveli 1:0, a mi u 94. minutu promašili zicer za 1:1 - Arkadijuš Milik je izašao sam na Alisona, obranio mu je. Liverpul je prošao i na kraju osvojio Ligu šampiona - završio je Maksimović.