Vujošević: Slabo mi rade bubrezi, ali držim se

Proslavljeni košarkaški stručnjak Duško Vujošević, inače najtrofejniji trener Partizana, u intervjuu za JUGPress, pored zdravstvenih pitanja, pričao je i o košarci. Tako se dotakao reprezentacije Srbije i prošlogodišnjeg neuspeha u kvalifikacijama za Olimpijske igre, smeni Igora Kokoškova i dolasku Svetislava Pešića na klupu "orlova", Partizanu, Crvenoj zvezdi, Željku Obradoviću...

Reprezentacija u prvom planu

Kako komentarišete to što je prethodna godina obeležena izuzetnim pojedinačnim uspesima naših košarkaša (nagrade Nikole Jokića, Vasilija Micića i Miloša Teodosića), a istovremeno, reprezentativnim neuspehom? Kako gledate i na otkaze selektoru Kokoškovu?

- Kada su otkazi u pitanju, vidim da su oni iz različitih razloga. Tu je bilo mnogo povređenih, koji više ne mogu da, tokom sezone, igraju ogroman broj utakmica (prvenstvo, kup, i Evroligu), a posle toga i za reprezentaciju, pošto im zdravstveno stanje ne omogućava. Vladimir Lučić je samo jedan od njih, jer ima hroničan problem sa leđima, pa mora da napravi pauzu. U klubovima to nije moguće, pošto su to profesionalne obaveze sa relativno velikim ugovorima.

Sigurno da je popularnost bilo kog sporta vezan za uspeh nacionalnog tima, pa i košarka je postala jedan od najznačajnijih poslova u Jugoslaviji onog momenta kad je reprezentacija počela sa uspesima. Dosta se stvari promenilo. Duh današnjeg vremena je takav da su košarkaši koji igraju u NBA i velikim evropskim klubovima - poslovni ljudi! Ja kao čovek iz prošlih vremena ne prihvatam to lako. Problem sa reprezentacijom prethodne godine je, koliko vidim spolja, vrlo složen. Prvo, rascep između FIBA i Evrolige, termini kad se utakmice…

Zaista tu ima mnogo faktora. Povećanje broja mečeva, u kojima se održavaju "prozori" tokom kojih Evroliga ne dozvoljava košarkašima da igraju za klubove. Nema pokušaja traženja zajedničkog rešenja. Namerno se "prozori" reprezentacija odigravaju sa takmičenjem u Evroligi. To dovodi do problema u sastavljanju tima. Mi smo imali uvek želju da reprezentaciju vodi trener velikog, evroligaškog kvaliteta. Praktično, poslovi selektora i trenera klubova u Evroligi ne mogu da se rade istovremeno, zbog poklapanja termina i zbog odnosa dve organizacije. Onog momenta kad je Igor Kokoškov potpisao za Fenerbahče, nije bio u punom kapacitetu na raspolaganju reprezentaciji i savezu, što je predstavljao problem.

A otkazi koji su iz nezdravstvenih razloga?

- Komplikovana je priča i u svakom slučaju smatram da treba da se napravi žrtva za reprezentaciju i da se igra za zemlju gde si rođen. Komplikovana, jer ni reprezentacija često nije ognjište i baza za pravljenje velikih karijera. Pokazalo se da to može da se preskoči i bez toga može da se napravi karijera, pa se samim tim gubi velika obaveza prema nacionalnom timu.

S druge strane, mora da se u više nivoa radi na povećanju konekcija s tim igračima i tu mora da se bude angažovan, kako iz košarkaškog saveza i stručnog štaba, do nekih većih državnih organa, da se napravi kompletan napor da se sastavi maksimalno kvalitetan sastav. Da se u takvom kontekstu napravi uspeh, i onda bi to izazvalo određene reakcije i javnosti i publike, pa bi i igračima bilo drago da dođu tamo gde su doživeli neke lepe stvari. Mislim da je dobar potez što je postavljen Svetislav Pešić za selektora. On je zdrav i energičan čovek, koji je ušao u evroligašku penziju. On je trener nivoa Evrolige, a opet neko ko će sa punim kapacitetom biti KSS i raditi ono što je potrebno.

Rekli ste u nekom intervjuu posle SP 2019. da je razlog neuspeha reprezentacije posledica sukoba oko liderstva u timu, pa ako biste mogli da budete precizniji na šta ste tačno mislili? Tad su timu bili Jokić, Bjelica, Bogdanović...

- Ne sećam se toga. Davno je bilo, a i ja sam svoje komentare doneo gledano spolja, nisam imao informacije iznutra, ali kako nije više aktuelno nije vredno pomena.

Da li ste i Vi imali sličnih problema u doba kad ste bili selektor?

- To je još davnije bilo, tako da se ne bih vraćao na tu priču. Jesam imao velikih opstrukcija od nekih mojih kolega. Kako pojedini nisu više među živima, ne bih ih imenovao.

Što se tiče rada Saveza, mi sada imamo situaciju da više ne deluje Stručni savet KSS-a. Radio je do 2007…

- Taj stručni savet je teško okupiti. Stari Grci kažu da grnčar zavidi grnčaru, tako i u košarci. Ipak, uz sve mane koje je imao, bio je značajan, pa je greška što je ukinut i u nekoj formi bi ga sigurno trebalo vratiti.

Klubovi i takmičenje

Sportski projekat broj jedan po pažnji koju je izazvao ove godine je Partizan pod vođstvom Željka Obradovića. Da li je tako jer su svi od same najave povratka Obradovića već videli trofeje u rukama crno-belih?

- Značajna je stvar što se Žoc vratio u domaću košarku i Partizan. Ima ogromnu harizmu i magnetnu snagu da privuče igrače, zbor rezultata koje je postigao, a koji su po meni, neponovljivi. Naravno da je njegova pojava izazvala reakcije i usijanja i kod drugih klubova, Zvezde pre svega, da pokažu da su i u ovoj situaciji konkurentni za titule. Sigurno da je dobro za našu košarku, a videćemo kako će to izgledati, pošto ne volim da u toku sezone i pre kraja takmičenja komentarišem, ali smatram da je Željkov dolazak, dolazak na duge staze.

Ova godina je specifična za njega, jer je tim u velikoj meri promenjen. Igrači su dovođeni na brzinu, što nosi svoje probleme i potrebno je vreme da se to sve složi i da se stvori hemija. Žoc će do kraja sezone postati svestan situacije i kvaliteta ovih košarkaša, pa da će sledeće napraviti jedan tim po njegovom ukusu i za koji on u punom kapacitetu može da odgovara. Partizan je već napravio uspeh time što je Obradović vraćen u klub.

Kako Vam izgleda večiti rival?

- Crvena zvezda ima dobar, ratnički tim, koji dobro radi, vrlo dobro je vođen, igraju veoma čvrstu odbranu. Po stilu rada Radonjića liči na Partizan nekada…

U kontekstu sudara večitih rivala, koliko može za Zvezdu da bude prednost to što, objektivno, imaju jače okršaje u Evroligi?

- Sport je komplikovan i igranje Evrolige daje prednost u dovođenju košarkaša koji hoće da se dokažu u tom takmičenju, kojima to treba da bude izlog i za vraćanje u NBA ili za eventualni odlazak u najbolje klubove u Evropi. Uvek sam pričao da je najbolja škola igranje u Evroligi. Jaki dueli Evrolige su najbolji mogući treninzi i sigurno da to daje neku prednost, koja ne mora da bude odlučujuća.

Kad smo već kod Evrolige, kako Vam se dopada ovaj sistem takmičenja? Neminovno se postavlja i pitanje, ko bi dobio utakmicu između Duletovog Partizana i Radonjićeve Zvezde?

- Kad neko napravi neki uspeh u određenom periodu, zaslužio je pravo da ga ne upoređuju sa nekim drugim ko je ostvario uspeh u nekom drugom periodu. Kao što ne upoređujemo Leonarda da Vinčija i Pikasa. Svako vreme ima svoje metode rada, specifičnu vrstu treninga… Ali onaj Partizan je najčešće dobijao onu prethodnu Zvezdu, sa Radonjićem, a ova Zvezda treba da se takmiči s ovim Partizanom. Što se tiče sistema takmičenja u Evroligi, ne dopada mi se spor FIBA i Evrolige, kao ni zatvorenost Evrolige (11 klubova koji imaju desetogodišnji ugovor). Time je razbijena evropska košarka, pošto je devalviran značaj nacionalnih prvenstava i smatram da to nije dobro za evropsku "kraljicu igara".

Pre osam ili devet godina, pojavio se snimak na kome su nekadašnji Vaši učenici Boris Dalo i Žofri Lovernj, kada su Vas videli kako ulazite u svlačionicu, stišavali ostale saigrače. Da li je koncetracija moći i autoriteta u rukama trenera preduslov za uspeh tima? Čini se da Igor Kokoškov to nije bio u reprezentaciji prošle godine?

- Najveća funkcija u košarci je igrač sa velikim I! Kao, recimo Majkl Džordan. Ali, ni Džordan nije osvajao titule dok nije došao Fil Džekson. Trener je veoma važna funkcija. Nije bitnija od igrača, ali kada je u pitanju formiranje tima, veoma je važna uloga trenera. On mora da ima autoritet, da ga igrači poštuju, ali ne sme da misli da je bitniji od košarkaša i igre. Što se tiče Kokoškova, on je osvojio evropsko zlato sa Slovenijom, Gruziju je uspešno vodio, odličan je trener, ali je ovde bio u specifičnoj situaciji i to je to. To je propuštena prilika i za njega i za Savez. Žao mi je što je to tako.

Kada biste pravili idealnu petorku od igrača koje ste trenirali, kako bi ona izgledala?

- Prvo, mislim da nije korektno porediti košarkaše iz različitih epoha, jer su okolnosti bile drugačije. Ono što mogu da kažem da od igrača koje sam imao na raspolaganju prvu petorku bi činili Đorđević, Danilović, Paspalj, Divac i Peković.

Nedavno ste pravili klasifikaciju trenera, po kojoj postoje oni koji stvaraju, oni koji koriste i oni koji ruše. Shodno dugogodišnjem radu sa mladima, spadate u tu prvu kategoriju. Vidite li među mladim trenerima nekoga ko bi mogao da bude taj idejni, konceptualni naslednik Duška Vujoševića?

- Vlada Jovanović iz Mege ima autentičnost i proizvod je Partizanove škole iz vremena dok sam ja vodio tim. Pojavljuju se i drugi. Stefanović iz FMP-a pokazuje i smisao i talenat za taj posao, do sada je dobro vodio ekipu. Marinović iz Borca ima talenat za trenera, ličnost i stav. Ima dobrih mladih trenera - istakao je Duško Vujošević u intervjuu za JUGPress.