Ćutanje "grobara" trajalo koliko i saradnja režima s Veljom Nevoljom

Šta je zapravo pozadina? Kao nekadašnji nabeđeni navijač i huligan u pokušaju, Vučić je kao jedan od svojih prioriteta u preuzimanju svih poluga autoritarne vlasti odredio da se na stadionima ne sme čuti nikakvo skandiranje protiv vlasti. Imajući u vidu dešavanja sa stadiona devedesetih pa i nakon toga, koja su na neki način bila nagoveštaji prvo ratova a kasnije opšteg otpora režimima, Vučić je bio spreman da sve na svetu da, za političku tišinu na tribinama.

Sve je nekako počelo 2014. godine tokom fudbalske utakmice Srbije i Albanije, koja je prekinuta zbog incidenta sa dronom, kada je pred kamere Radio televizije Srbije uživo istrčao navijač Igor Mikić i prodrao se usred tv prenosa uživo: "Vučiću, pederu!"- Vučić je toliko pobesneo da je pomenuti čak i pritvoren, ali je optužba kasnije, naravno, odbačena.

Ali to je za Vučića bio alarm, i znak da hitno krene u akciju političkog utišavanja stadiona i sportskih hala.

Režim je krenuo u sveobuhvatnu operaciju među navijačima u kojoj su jedne potkupljivali, druge zastrašivali, trećima davali unosne poslove a neposlušni među njima nisu dobro prošli - ali o tome drugom prilikom, jer tema ovog teksta je samo skandiranje navijača kojeg se Vučić toliko plaši.

Sa Zvezdinim navijačima, sve mu je pošlo za rukom relativno lako poput Miloševiću koji je preko Željka Ražnatovića Arkana dugo držao "delije" u političkoj anesteziji 90-ih. Sa "grobarima" je to po njega ispalo mnogo, mnogo komplikovanije. Jug nije mogao da umiri, skandiranja protiv njega bila su sve češća i sve glasnija, ali stvari nije uspeo da stavi pod kontrolu iako se time bavio gotovo kompletan državni vrh, uključujući i ministre u Vladi. Na kraju, nađeno je rešenje, ali rešenje koje je kasnije, ispostavilo se, Vučića skupo koštalo i tek će da ga košta.

Kao državni projekat, na grobarski jug instaliran je na silu Velja Nevolja i njegova ekipa a ovaj proces pratila su ubistva, otmice i bekstva u inostrastvo predstavnika neposlušnog, suprotnog tabora. Jug je utihnuo, niko više nije smeo da zucne protiv Vučića, ali posledica je bila nastanak, tek danas, ozloglašenog i pohapšenog klana Velja Nevolje. Za nekoliko meseci, pod zaštitom države, da se na jugu ne bi skandiralo protiv Vučića, ova ekipa prezela je veliki deo kriminalmih poslova, uključujući trgovinu droge i građevinske poslove koji su praćeni iznudama, otmicama i ubistvima.

U ove poslove vremenom se upetljavao veliki deo političkog establišmenta, ali kako to obično biva, pakt sa đavolom skupo košta. Kako su godine prolazile, polako se gubila granica vlasti i mafije. Nikome više nije bilo jasno da li mafija država, ili je država mafija. Iz raznoraznih razloga, koji će biti predmet nekog drugog teksta i budućih postupaka, Vučić je bio prinuđen da uhapsi Velju Nevolju (Belivuka) i njegovu bandu. To je poremetilo gomilu odnosa u involviranim politčkim strukturama i na beogradskom asfaltu, ali su popustile i državne stege na Partizanovom jugu.

I ponovo se u četvrtak zaorilo: "Vučiću, pederu"! Videćemo koji će potez sada Vučić da povuče. Ili će naći nekog novog Velju Nevolju, ili će se skandiranje koje ga izluđuje - nastaviti.

Treća opcija ne postoji.