Partizan ima golmana za reprezentaciju

Povratak sjajnog Nišlije srpskom fudbalu protiče prema očekivanjima - praćen superlativima i glorifikovanjem u stilu:

„Gde je Aca do sada bio…“

Za upućene u životni i karijerni put stasitog golmana - ne i iznenađujuće.

Imao je stav i integritet Aleksandar Jovanović u svakom klubu. Radu, u čijoj školi se i brusio u vreme Ranka Stojića, Marka Nikolića i grupe sjajnih trenera. Ostavio je pečat u niškom Radničkom, kod Milana Rastavca, i danskom Arhusu.

Najsnažniji golmanski mandat, u kiparskom Apolonu, smestio je đaka Radove škole u predvorje Humske. Kapitenska traka, tri sjajne godine, napokon i dva decenijama čekana trofeja, šampionski pehar i Superkup Kipra, uz za Partizan preko potrebne „slobodne papire“, pripremili su mastilo za overu povratka u srpski fudbal.

Lepo vaspitan, nenametljiv, vrhunski profesionalac i ovih dana ne odstupa sa linije sopstvene karijere.

Stamina od skoro dva metra, neviđena mirnoća i liderska crta, uz polaznu i završnu rečenicu u svim opisnim pričama - kako brani ovaj momak - nastavlja stazom karijernog uzleta i na početku četvrte životne decenije!

Imao je Jovanović i teških dana u karijeri, uglavnom, na španskim terenima. Matična Hueska vratila je srpskog golmana, plaćenog milion evra, na pozajmcu u Arhus, potom poslala i u veliki Deportivo. Tek posle tri meseca i rastanka sa Španicima, krajem septembra 2020, skrasio se u Apolonu. Ostavio je sjajan pečat u šampionskoj 2022, kod nemačkog stručnjaka Aleksandera Cornigera, danas šefa struke Grojter Firta.

Posle svega, ma koliko paradoksalno zvučalo, Jovanović se vratio u pogrešno vreme domaćem fudbalu.

Iako nosi Partizan, čije prvo mesto posle 24 superligaške runde niko ne može da ospori, u konkurenciji Vanje Milinković Savića, Đorđa Petrovića i Predraga Rajkovića, nije realno očekivati poziv selektora Dragana Stojkovića. Ostaje otuda i drugo pitanje - kako golman zavidnog potencijala, zanimljive karijere i šampionskog pedigrea, ostaje zakucan samo na jednoj utakmici za reprezentaciju. I to prijateljskoj, sa Ukrajinom, davne 2016.

Selektor Slavoljub Muslin jedini je imao poverenje u Jovanovićev potencijal. Uporno je slao pozive nepunih 18 meseci. Kasniji dani, u stilu „daleko od očiju, daleko od srca…“, neutralizovali su Nišliju sa radara budućih „saveznih kapitena“. U eri selektora Dragana Stojkovića nije imao mesta, ranije ni na spisku Ljubiše Tumbakovića.

„Pritisak“ u slučaju Aleksandra Jovanovića nikad nije bio veći. Domaća javnost nema dilemu - u Srbiji od Jovanovića nema boljeg. Uz golmana Partizana stoje i dodatni argumenti - prvo mesto ekipe, odlična godina, značajan je šraf u timskom usponu… Ali!

Iz ugla selektora, Jovanović se u pogrešno vreme vratio srpskom fudbalu. EP je pred vratima, posle otkazivanja, za sada neozvaničenog, Mileta Svilara, golmanu Partizana ostaje maksimalan prostor da se posveti klupskim obavezama.

Običan usud, ili nešto drugo, teško je na prvu odgonetnuti…