"Šiptari, ustaše, p….i": Zna li Srbija šta je rasizam

Ne mareći što će i sopstvenog predsednika, Aleksandera Čeferina, lišiti očekivanog užitka na očekivano krcatoj "Dubočici" i očekivane proslave očekivanog plasmana reprezentacije Srbije na EP.

Nije pleonazam - sve je ovde očekivano...

Treću, od četiri utakmice na kvalifikacionom putu ka Nemačkoj 2024, reprezentacija Srbija igraće bez podrške navijača u punom kapacitetu. Na tribine će deca do 14 godina, stariji Leskovčani i žitelji ostalih gradova juga Srbije moraće da čekaju bolje dane. Normalnije godine, ako uopšte i dođu.

"Orlovi" su jedini meč bez ograničenja odigrali protiv Crne Gore. I to je bio razlog za aktiviranje uslovne kazne. Prema izveštajima službenih lica organizacija utakmice na stadionu "Rajko Mitić" nije bila zadovoljavajuća. Rasizam i sukobi navijača, u osnovi, bili su dovoljni za aktiviranje uslovne kazne s početka godine.

Evidentirani su i upotreba lasera i pirotehnike, zatvoreni prilazi stepeništima, nedostatak kontrole prodaje ulaznica... Probleme su pravili i redari, jedan od njih završio je čak zaključan u toaletu, drugi gostujućim navijačima oteo zastavu, treći učestvovao u sukobima…

I ma koliko paradoksalno zvučalo - nije to razlog zatvaranja "Dubočice".

Krucijalna stavka po kojoj je gledanje utakmice ograničeno na decu do 14 godina je rasizam! A, šta je to bilo rasističko na meču Srbije i Crne Gore, znatiželjno pitaju ljubitelji fudbala ne samo na prostoru omeđenom Kelebijom i Šarom, Pavlovića ćuprija i Đerpadom.

Utakmica na stadionu "Rajko Mitić" snimana je tokom 100 minuta. Predstavnici UEFA evidentirali su povike "ustaše..." i "šiptari" i to je bila polazna osnova zatvaranja stadiona u Leskovcu. Evropska kuća fudbala nema milosti – bilo kakav ispad sa definicijom rasističkog podrazumeva "nultu toleranciju" i kažnjavanja izgrednika. Bez milosti!

Slična praksa prati i srpske klubove, čiji neizbežni dekor je i pominjanje "ped..a". Za homofobične povike sa tribina, evropska kuća fudbala takođe nema milosti. Takozvana "nulta tolerancija" podrazumeva automatsko zatvaranje tribina.

Da su normalne okolnosti, FSS bi možda sačekala uslovna sankcija. Ovako, posle Litvanije i Mađarske, igraće pod kaznom i protiv Bugarske. Uz rizik da naredni ispad povuče za sobom drastičniju posledicu. Problem za FSS i klubove odnosi se u kvalifikaciji povratnika. I to višestrukih, za koje UEFA nema milosti.

Otvoreno je i pitanje da li, u složenim okolnostima, pod teretom ne tako daleke prošlosti, savez i klubovi imaju aparat za kontrolu tribina. Pogotovo u utakmicama visokog rizika!

FSS će, u temelju žalbe ka Nionu, insistirati na uloženim naporima u organizaciju meča sa Crnom Gorom. U želji da individualizuje odgovornost, srpska kuća fudbala postrožila je uslove kupovine ulaznica - obavezan je bio lični dokument kao dokaz, lična karta, ili pasoš. Teško, ipak, ide taj proces na našim stadionima, mesta nisu personalizovana, sektori nisu fizički odvojeni, gledaoci mogu da sede gde hoće...

Ostaje, napokon, zlonamernima ogroman prostor da svojevoljno zatvaraju tribine. I malo organizovanija grupica ima potencijal da skandiranjima načini štetu najboljim fudbalerima i Fudbalskom savezu Srbije. Sličnih primera, u najradijalnijem obliku, bilo je poslednjih desetak godina.

U uslovima pojačanih suspenzija svaki naredni prekršaj, pominjanje spornih i na srpskim stadiona već odomaćenih termina, sa rasističkom konotacijom, multiplikovaće problem. Bez svesti da su pojmovi "ustaše", "šiptari", "ped..i", praktično nedozvoljeni i da automatski impliciraju zatvaranje stadiona, za početak, nema ni nade za rešenje evidentnog problema.

I da se UEFA smiluje, uvaži specifičan trenutak i barem delimično otvori tribine „Dubočice“ zabrinjavajuća situacija neće biti ni rešena. Baš kao ni zatvaranje tribina – razvijanje svesti da sporna skandiranja čine štetu voljenoj reprezentaciji jedini je izlaz iz začaranog kruga sankcija UEFA.

Za početak dobro je znati šta se ne sme. Ostalo je pitanje volje i ljubavi...