HLEBA I IGARA Šta će nama Nacionalni stadion?

Fudbaleri Srbije odigrali su u Razgradu nerešeno sa Bugarskom 1:1 u trećem meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. godine u Nemačkoj.

- Termin nikome ne odgovara, pričao sam sa igračima, kraj je sezone, dosta igrača je van forme, neki nisu bili spremni, ali to vas niko ne pita kada izađete na teren, morate da date sve od sebe. Na kraju, s obzirom na kadrovske probleme, ovaj bod je zaista veliki - zaključio je selektor Dragan Stojković Piksi.

Naravno, Portugal, Španija, Hrvatska, Mađarska ne znaju za kraj sezone. Igraju za svoju državu, kad zemlja zove, nema umora. E, al' kad mi izgradimo Nacionalni stadion, ima sve da pršti. 

Zato, budite uvek ispred televizora jer će predsednik Srbije ponovo saopštiti naciji najvažniju stvar do sada, gradi će se Nacionalni stadion. Zašto? Zato što je on nasušna potreba nacije. Stadion, ne predsednik. Nasušna?! Kolosalni projekat u zemlji siromaha, Nacionalni stadion bi trebalo da bude dom državnog tima, koji retko dospeva na velika takmičenja. U tu svrhu se već odavno sakupljaju potpisi odanosti tom naumu, nekada velikih sportista. Stub srama za ta imena ostaće zauvek u neobjašnjivom podaništvu nekad prvom neafirmisanom huliganu sa šipke severa Marakane.

Kako god, stadion će verovatno imati svoju misiju na samom otvaranju, pa makar posle toga zarastao u korov i poneku divlju muškatlu. Zamisao vođe je da održi trijumfalni govor pred 55.000 izabranih podanika. Ave Cezare, pozdravljaju te oni koji će se zbog tebe odseliti. Narod ne ume da odlučuje, neuk je u tome. Srpski fudbal u svojoj glavi sada jeste deo mafijaške hidre, izvor bogaćenja porodica na vrhu, mesto za sulude ideje. U prilog tome ide i priča da je "Nacionalni stadion naš hleb nasušni". Hleb, odnosno hrana, nešto je što ti je svakodnevna potreba, nešto neophodno jer bez toga ne možeš da preživiš? Kako onda čitava jedna nacija ne može da preživi bez stadiona?

Nemanja Vidić je javno i žustro izneo svoj stav o stanju u srpskom fudbalu. Govorio je o katastrofi do koje su doveli ljudi neznalice, servilni podanici i kriminalci, ambiciozni dunsteri i nakupci. I Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost", bio je konkretan:

- Srpski fudbal ne postoji, postoji samo mafija u srpskom fudbalu koja izrabljuje srpsku decu, koja ih ponižava, koja oduzima svoj deci pravo da se bave sportom. Posebno apostrofiram srpsku decu - naveo je Poledica.

Slobodan Milošević je počeo istinski da pada uz navijački poklič. Vučić na sve načine održava i plaća svoje odrede koji silom pokušavaju da spreče slične poruke njemu. Bez dovoljno bolnica, vrtića, u zemlji sirotinje gde stalno raste broj gladnih, bez para za lečenje dece, nema valjanog objašnjenja čemu će služiti taj Koloseum bez hleba i igara.

Nikada kao reprezentacija nismo bili prvaci sveta ni Evrope, ali, samo jednom kad se sve stvari postave gde treba, eto nas na vrhu. I baš nas briga.