Ovo su SNS "stručnjaci" za nuklearnu energiju

Nedavno je v. d. direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" Darija Kisić, imenovana, odlukom Vlade, za novu predsednicu Upravnog odbora Instituta za primenu nuklearne energije (INEP). Odluku o imenovanju prošle nedelje potpisao je predsednik Vlade Đuro Macut.

Ovim rešenjem prethodila je smena celokupnog Upravnog odbora INEP-a, na čijem čelu je bila dr Gordana Nikačević, piše Nova.rs.

Kisić nije jedina koja se sada bavi nuklearnom energijom

Podsetimo, Maja Gojković postavljena je za predsednicu Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije u maju 2017. godine. Zanimljivo je da su tu funkciju pre nje obavljala dva nuklearna fizičara, dok je Gojković po struci pravnica.

Jedan od tih nuklearnih fizičara, koji je svoju funkciju izgubio je dr Vladimir Udovičić. Čovek koji je magistrirao i doktorirao na Fizičkom fakultetu. Kao naučni saradnik Instituta za fiziku, autor je više od 100 naučnih radova.

Osim Maje Gojković, novu funkciju je dobila i bivša potpredsednica Skupštine i poslanica SNS Sandra Božić. Godine 2022. imenovana je za članicu Odbora direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.

Jasno je da SNS tek započinje rad na ovom projektu i da namerava da iskoristi priliku kako bi svoje kadrove, koji su prethodno obavljali značajne funkcije, postavila u različita tela koja će biti zadužena za realizaciju ovog projekta.

Vučić godinama unazad najavljuje izgradnju nuklearke

Sve je počelo kao ideja, a potom je državni vrh Srbije tek povremeno spominjao mogućnost izgradnje nuklearne elektrane. Međutim, Vlada Srbije je u aprilu 2024. godine zvanično dala saglasnost za potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa francuskom Elektroprivredom, čime je otvorila vrata za saradnju u oblasti nuklearne energije.

Francuska je tako dobila priliku da proceni potencijal Srbije za razvoj civilnog nuklearnog programa. O ovoj temi je tada Vučić razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

- Francuska je najveća evropska nuklearna energetska sila. Ona 70 odsto struje dobije iz nuklearne energije. Oni su spaseni što se toga tiče. Želim samo da znate da ćemo mi do 2050. godine četiri puta više električne energije da trošimo nego danas. Mi nikakvu šansu nemamo. Šta god radili, kako god radili, nikakvu šansu nemamo, ukoliko brzo ne krenemo u rešavanje tog problema. A rešavanje tog problema je jedino moguće izgradnjom velikih i malih nuklearki - rekao je predsednik Srbije tim povodom, najavljujući susret sa Makronom.

Još 2021. godine, Vučić je najavljivao mogućnost saradnje sa Mađarskom, uključujući otkup 15 odsto udela u njihovoj nuklearnoj elektrani, čija je izgradnja planirana do 2035. godine. Pominjala se i Bugarska kao potencijalni partner.

Danas, Vučić promoviše modularne nuklearne reaktore kao ključni element za postizanje energetske stabilnosti Srbije.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić o ovoj temi rekao je za Nova.rs da ovo imenovanje ne bi trebalo da čudi. Dodaje da ova tema mora biti pod većom lupom javnosti i medija, jer šteta, kako tvrdi, može biti katastrofalna.

- Imenovanje, neko bi rekao istrošenih kadrova, a ja lično - provereno podobnih kadrova na mesta u uskoj vezi sa nuklearnom energijom ne bi trebalo da čude. Naime, pre svega šest meseci, Skupština je na mala vrata ukinula višedecenijski moratorijum (iz doba SFRJ) na izgradnju nukleranih potencijala. Usvojeni program koji razrađuje ovaj put ima tri faze u kojoj svaki od njih zahteva temeljne, stručne i odgovorne analize, kao i procene, evaluacije i krajnje odluke. Kako je reč o izuzetno osetljivom pitanju, koje je krajnje i zakonski bilo zabranjeno 40-ih godina, preveliki upliv struke verovatno bi iz ugla ove vlasti značio - spor proces donošenja odluka. Budući da vlast neretko bira brzo i kuso, samo provereno podobni kadrovi to mogu ispostaviti, bez znanja u toj materiji. Proces poznat kao "neznanje amnestira od odgovornosti" krajnje je poguban bio do sada u mnogo navrata po Srbiju. Reč je o izuzetno ozbiljnoj temi, koja mora biti pod većom lupom javnosti i medija, jer šteta u ovakvoj oblasti može biti katastrofalna - kaže Vujić.

On naglašava i da put do potencijalne nuklerane elektrane ne može biti kraći od 10 godina

- Ipak, ono što uliva dozu optimizma je, da ma koliko brzo i sa nestručnim ljuduma se odluke donosile u oblasti nuklearne energije, put do potencijalne nuklerane elektrane ne može biti kraći od 10 godina. Do tada, verujmo da ćemo živeti u državi u kojoj se konačno struka pita - zaključuje Vujić.