Milko Đurovski: Mnogo sam dao Beogradu i Srbiji, a oteran sam kao... (PRVI DEO)

Navijači Zvezde mu nikad nisu oprostili što je u leto 1986. godine prešao u Partizan, da li se nešto promenilo?

- I danas navijači mi prigovaraju, neće da me pogleda niko od njih. Ja ih stalno pitam: kad sam ja nešto ružno rekao protiv Zvezde? Nikad. Vidi, nisam bio neki fenomenalan igrač, ali sam uspeo da ostvarim dečački san i zaigram u Zvezdi. Odigrao sam mnogo utakmica u crveno-belom dresu, imam svoje mesto bez obzira što oni govore da su moju sliku sklonili iz muzeja. Oni mogu da sklone sliku, ali ne mogu da me izbace iz istorije - kaže Milko, na početku intervjua za Direktno.

Pričali ste bezbroj puta faktografski kako je tekao transfer, govorili da u današnje vreme i zbog mržnje navijača to nikad ne biste uradili, ali nikad niste otkrili pravi razlog prelaska u Humsku. Mislite li da je vreme da to učinite?

- Tačno je da nikad nisam ispričao zašto sam prešao iz Zvezde u Partizan. Nije samo zato što me Zvezda razočarala, što nisam dobio stan, što su me sa zapada vređali i gađali svim i svačim. Slovenci su napravili dokumentarni film a opet ta tajna nije do kraja otkrivena. U tome je i vic, kad bi ljudi saznali moje razloge više ne bi bilo interesantno. Ja sam ti kao u Hičkokovim filmovima. Kad se film završi možda stekneš utisak da ja nikad nisam ni prešao u Partizan.

Možda je tajna skrivena u vašoj poslednjoj utakmici za Partizan?

- Misterija je uvek skrivena u nekom kadru, ko hoće da otkriva neka juri TV snimak.

Šta treba da se dogodi da otvorite srce?

- Pa, da se o meni snimi film u Beogradu. Znaš, ja sam mnogo toga dao Beogradu i Srbiji, a oni su me oterali kao poslednje, znaš već šta. Ja sam Makedonac koji je odrastao i fudbalski bitisao u Beogradu a o meni su dokumentarac napravili Slovenci, a knjigu Holanđani. Igrao sam u Holandiji davne 1994. godine, a oni me stalno zovu za neke intervjue, na promociji knjige meč za Fejenordom u Groningenu je kasnio 15 minuta jer se stadion orio od ovacija. Ja sam stajao na centru i nisam mogao da verujem. Znaš, to je poštovanje, kultura. E, zato ću ti sve sve otkriti u filmu, a ti ga pusti kad umrem. Šalim se za ovo poslednje, jesam star, bliži mi se 60 godinica ali volim život kao što sam ga uvek voleo. Ali, za film se ne šalim.

Uprave Crvene zvezde i Partizana su te 1986. godine zaratile do "koske" i više nikad nisu zakopale ratne sekire, kako danas na to gledate?

- Uprave i ne treba da se vole, treba da ratuju i negde mi je drago što ću ostati upamćen kao neko ko je pokrenuo taj rivalitet. Ali, glupo je da se navijači tuku, jer oni moraju da budu solidarni sada. Kad se raspala Jugoslavija trebalo je da se podržavaju kad se igra u Evropi. Ne smeju da zavide i mrze se. Zvezdi i Partizan su totalno različiti klubovi, ni navijači nisu isti. Partizan je bio jugoslovenski, a Zvezda više srpski klub, bez obzira što su imali više navijača. Zvezda je bila priznatija u Evropi i svetu. Gde god smo išli punili smo stadion, a Partizan nije. Meni je žao što više ni derbi nema tu emociju, a nema ni gledalaca. Nekad su se prasići prodavali za kartu, a danas je sve poremećeno. Mnogo je stranaca u obe ekipe, ne osećaju oni taj rivalitet. Mi smo znali šta je derbi.

Važili ste za čoveka koji je sebi najviše naudio terajući inat, da li je to tačno?

- Ma, nije tačno. Nisam ništa uradio iz inata, ali im je smetalo što sam iskren i što ne zavijam reči u oblande, što se ne ulizujem nikome. Kad su zatvarali Dragana Džajića stao sam uz njega. Vidi, ne ulazim šta se radilo ili se nije radilo, ali Džaja je legenda, zbog svega što je uradio za Zvezdu u jugoslovenski fudbal treba spomenik da mu dignu a ne da ga hapse pred kamerama kao kriminalca. Nemci lepo dođu i kažu Bekenbaueru da nije platio porez, popiju kafu, naplate i odu. Neće da ponize legendu. Džaja je za mene i dalje isti fenomenalan čovek za koga nikad neću reći lošu reč. Uvek se obradujem kad ga vidim. I njega i Pižona, Duleta, Šeleta. Oni su legende. Ljudi greše, nema ko nije pogrešio. Hrvati napadaju Zdravka Mamića. Pa, on je napravio ovaj Dinamo, a mora da beži. Šta je Dinamo bio pre njega? Ništa. Ne mogu da shvatim te ljude, ne mogu da shvatim igrače, nerviraju me. Dovedeš igrača kao sirotinju, naučiš ga životu, stvoriš mu platformu da postane čovek, napuniš mu džepove a on ti posle zabije nož u leđa. I takvih je milion. Džaja i Mamić su formirali milion igrača. Njihove dve reči završavaju transfer. Zaradili su za klub i državu stotine miliona evra a nemaju poštovanje od iste države.

Da li se varamo ili ne, utisak je da ste ozlojađeni što vama Beograd nije vratio ono što je trebalo?

- Igrao sam u Zvezdi, Partizanu, reprezentaciji, mnogo sam toga dao Beogradu i Srbiji a šta su mi oni dali? Oterali su me kao... Mnogi drugi ne urade ništa i dobiju sve. I ne radi se više o meni, ja sam mator, već o principu. Vreme je da se vratimo pravim vrednostima. Beograd mi je drugi dom, kad prolazim autoputem srce mi lupa. Daj da pričamo o lepim stvarima, da rešavamo probleme strukom, da ne forsiramo lažne vrednosti. Smeta mi, čoveče, popularnost nekih likova koji nekad u Jugi ne bi mogli da priđu televiziji na kilometar. Pre nisi mogao na TV da dođeš ako nisi neko. Sad dolaze i Kurta i Murta. Vidiš nekog na ulici i ne znaš odakle ti je poznat. Pa, glupane, sa televizije. Ja sam bio ekstra popularan a na svakih šest meseci sam uspeo da dođem u "Indirekt" kod Marka Markovića. Danas su neki ljudi dnevno šest puta na televizijama. Pogotovo političari i ovi doktori. 

Kako gledate na njihove nastupe?

- Političare i politiku ne komentarišem. Kažem uvek, tako vam je kako ste glasali. Ja imam svoju glavu i razmišljam. Ali, daj da više prekinemo sa tim medijskim zatupljivanjem. Prvo, ne možemo svi da budemo popularni, ako si kvalitetan, dobar, zanimljiv i konstruktivan - može. Ali, bre, danas što si veći debil sve si popularniji. Čemu to vodi? Rijaliti i Veliki brat, samo je reč o lovi a sve radi zaglupljivanja naroda. Da li se neko ko gleda te gluposti zamislio gde to vodi i da li je išao da proveri koeficijent inteligencije?

Kad je IQ test, postoji i jedna anegdota vezana za vas?

- Pre nego što su hteli da me strpaju u zatvor zbog izbegavanja vojske 1988. poslali su me na VMA na test inteligencije. Svi su mislili da nemam ništa u glavi a kad su videli IQ, pali su na teme. Rezultate su objavili javno u novinama. Ljudi pričaju svašta, za mene pričaju sve i svašta, a ja često pričam ono što hoće da čuju. Tako je zanimljivije, sem kad pričam ozbiljno.

Za kraj ovog prvog dela intervjua, svaki 50. Slovenac je zaražen koronavirusom, kakva je situacija?

- Sa koronom se ne pregovara, ljudi kao i političari se ponašaju kako im odgovara i zato je sve naopako. Ovde su obavezne maske i uvedena je "zabrana kretanja" od devet uveče do šest ujutru. I uvek se nađe 1.000 koji se bune, neće da nose maske, ne poštuju ovo i ono, pričaju o ljudskim pravima. Ne razumem te ljude, pustimo političare i neke kvazi savetnike neka pričaju šta hoće. Bitno je da se ova pandemija zaustavi, maske pomažu, socijalna distanca takođe. Pa, šta je teško da nosimo maske, sedimo kod kuće 15 dana, da ne izlazimo tamo gde nema potrebe. Valjda je suština da se ova pandemija zaustavi - zaključuje Milko.