Tramp pretio ultimatumom, pa poklonio Putinu ono što je želeo: "Razbijanje Zapada" na pomolu?

Trampova promenljiva pozicija i pretnja povlačenja podrške

Krajem prošlog meseca, Putin se suočio sa ozbiljnom opasnošću - gubitkom ključnog saveznika na Zapadu, predsednika SAD Donalda Trampa. Tramp je dugo vremena bio jedini svetski lider koji je bio spreman da pomogne Moskvi u ostvarivanju njenih ciljeva u Ukrajini, uključujući i razbijanje evropske sigurnosne arhitekture koju Rusija vidi kao pretnju.

Međutim, nakon dugotrajnih i, kako se pokazalo, neefikasnih pregovora i telefonskih razgovora, Tramp je počeo da gubi strpljenje i uvodio je ultimatume Moskvi. Najava uvođenja sankcija i tarifa na zemlje koje kupuju rusku naftu dodatno je zaoštrila situaciju. Još veći šok za Putina bilo je izgleda pomirenje između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, uprkos njihovom sukobu u Ovalnom kabinetu ranije ove godine, što je Moskva posmatrala sa velikim nezadovoljstvom.

Ovo je stvorilo atmosferu neizvesnosti u Kremlju - da li će Tramp biti spreman da nastavi svoju dosadašnju politiku prema Rusiji ili će se okrenuti Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima?

Neočekivani preokret: Putin otvara prostor za teritorijalne pregovore

Uprkos dosadašnjim čvrstim stavovima Kremlja da ne želi ni da razmatra teritorijalne ustupke, došlo je do značajnog pomaka. Tokom nedavnog sastanka sa specijalnim izaslanikom Trampa, Stivom Vitkofom, Putin je ostavio utisak da je spreman na određene pregovore o kontroli nad teritorijama u Ukrajini.

- Vratićemo nešto, a nešto ćemo i zameniti - izjavio je Tramp, aludirajući na moguće teritorijalne razmene koje bi potencijalno mogle biti prihvatljive za obe strane.

Ovakav zaokret omogućio je Putinu da dobije ono što je dugo želeo - sastanak jedan na jedan sa američkim predsednikom, bez prisustva Zelenskog, što mu daje priliku da direktno izloži svoje zahteve i pokuša da oblikuje budućnost sukoba na način koji mu najviše odgovara, piše Njujork Tajms.

Sukobi interesa i ciljeva: Tramp, Putin i Zelenski

Dok Putin i Tramp planiraju bilateralni susret sa potencijalom da redefinišu odnose oko Ukrajine, Zelenski i ukrajinska vlada nalaze se u nezavidnoj poziciji. Zelenski je jasno poručio da ukrajinski Ustav ne dozvoljava bilo kakve pregovore o ustupanju ukrajinske teritorije, što direktno kosi sa Putinovim zahtevima.

Tramp je najavio da bi samit sa Putinom trebalo da bude praćen i trilateralnim susretom sa Zelenskim, ali je Kremlj to ubrzo demantovao. Uprkos tome, Bela kuća je nastavila da planira događaje po svom scenariju, što dodatno komplikuje odnose.

Većina međunarodnih analitičara smatra da Putin neće pristati na prekid sukoba samo na osnovu dogovora o teritorijama. On traži dugoročne sigurnosne garancije koje bi uključivale obavezu Ukrajine da se ne priključi NATO-u ili drugim zapadnim vojnim savezima, da ne dozvoli prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji i da ne razvija vojsku koja može predstavljati pretnju Rusiji.

Dugoročne strategije Kremlja: Izazov Zapadu i Ukrajini

Analitičari poput Aleksandra Gabueva iz Karnegi fondacije ističu da Putin dolazi na samit sa nekoliko mogućih planova. Prva opcija je da pokuša da nametne Trampov dogovor Ukrajini, koja bi mogla biti pritisnuta da prihvati nepovoljne uslove. Druga je da Zelenski odbije predlog, što bi potencijalno moglo dovesti do smanjenja američke podrške Ukrajini. Treća mogućnost je nastavak sukoba narednih godinu do godinu i po, uz procenu da će ukrajinske snage iscrpeti svoje resurse pre ruskih.

Putin je svestan da Tramp nudi priliku koju drugi američki lideri ne bi, a koja može izazvati raskol između SAD i njihovih evropskih saveznika. Prema Semu Grinu sa King’s College-a u Londonu, upravo je to dugoročni cilj Kremlja - da "ukopaju klin" između SAD i Evrope.

Međutim, i pored želje da ostvari ove ciljeve, Putin neće prihvatiti kompromis koji bi značio postojanje suverene, snažne i zapadno orijentisane Ukrajine.

Nasleđe i strateška pozicija Rusije posle rata

Stručnjaci poput Stefana Majstera iz nemačkog Saveta za spoljne odnose navode da je za Putina ovaj rat mnogo više od trenutnog sukoba - radi se o njegovom ličnom nasleđu i budućem mestu Rusije u svetu.

- Za Putina je ovo borba za sudbinu Rusije i za to kako će ta država izgledati nakon sukoba. Spreman je da plati visoku cenu jer zna da je u pitanju mnogo više od trenutne politike - objašnjava Majster.

S druge strane, izostanak Zelenskog sa samita je veliki udarac za Ukrajinu, čija budućnost i teritorijalni integritet su u pitanju.

Putinova šansa i neizvesna budućnost Ukrajine

Putin je uspeo da izvuče maksimum iz svoje pozicije, dobijajući priliku da direktno razgovara sa američkim predsednikom bez prisustva ukrajinskog lidera, što mu daje šansu da postavi svoje uslove i redefiniše sigurnosni okvir u Evropi. Iako rat nije blizu završetka, ovaj razvoj događaja povećava Putinove šanse da ostvari svoje strateške ciljeve.

S druge strane, Ukrajina se nalazi na kritičnoj raskrsnici, sa sopstvenim suverenitetom i teritorijalnim integritetom na kocki, dok Zapad balansira između pružanja potpore Kijevu i održavanja diplomatskog dijaloga sa Moskvom.