Miha Italijanima: Više nisam ciganin, sad sam mali svetac!

Miha je priznao da zbog svog temperamenta nije bio omiljen na "Čizmi". Mnogi su mu zviždali, psovali ga, a sada, tvrdi on, niko mu više ne viče da je "crni Ciganin", naprotiv...

- Dobacuju za mnom: "On je fenomenalan!". Ne znam više s kim se borim. Pokušao sam da vratim stari život. Pravim nove neprijatelje. Eto, na izborima sam glasao za Salvinija, izazvalo je to veliku buku. Jer, meni treba da imam nekog protiv sebe. Jednog dana to su TV stanice, drugog sudije, trećeg novinari... I, sad mogu da kažem da sam se konačno vratio. Ne želim da budem samo dobrica. Jer, kada imam nekog naspram sebe, probudi se u meni neka snaga - kazao je se Mihajlović za Korijere delo sport.

Tokom lečenja od leukemije nesumnjivo je prošao najteži period u životu, ali čak i u tim trenucima, nije dozvolio sebi da klone i uvek je bio u potrazi za nečim pozitivnim.

- Ne treba da vas nešto, šta god da je slučaj, odvoji od životnih radosti. Kada prolazite kroz neke stvari, morate da pronađete. Ne negativne stvari, jer njih ima, već - pozitivne. Nije to uvek lako, ali ako uspete, pobedili ste! Pozitivna stvar je, recimo, bila ta što sam više vremena provodio sa porodicom, što sam počeo da primećujem male, važne životne stvari, koje sam ranije nekako podrazumevao kao "eto, to je uvek tu", a nisam im uvek posvećivao dostojnu pažnju.

Srpski stručnjak napravio je parlalelu sebe i svoje generacije, sa igračima koje trenutno trenira i njihovim vršnjacima.

- Nažalost, gledam ove današnje mlade... Oni nemaju strpljenja. Odustaju na prvoj preponi. Oni su navikli na to da se za sve imaju odgovor, ali ne znaju ni koja sva pitanja treba da postave. I, zato što misle da sve znaju, zato i pate. Gledam i moje igrače. Sede njih šestorica i svi gledaju u mobilne. Pitam ih: "Je l' se to međusobno dopisujete?" - istakao je Mihajlović i dodao:

- Moja generacija je bila potpuno drugačija, komunikativnija, ali moram da kažem da su sadašnji igrači daleko veći profesionalci nego prethodne generacije. Ali, nekako nisu "bistri" kao mi nekada, a možda i nemaju tu strast koju smo mi imali. Mi smo pušili, igrali karte do zore... A evo, sada dočekam da mi igrač kaže da je za njim neprospavana noć. Pitam ga je l' bar provod bio dobar, a on meni odgovori: "Pa, igrao sam Plejstejšn". Mislim se, idi bre, mali u ... - uz smeh je konstatovao trener FK Bolonja i odnedavno počasni građanin ovog grada na severu Italije.