Baždarević za Direktno: Juga moja dok sam živ

Meša za Direktno.rs pojašnjava šta za njega znači Jugoslavija.

- Po odlasku iz Juge 1987, igrao sam svuda, i u Francuskoj i u Švajcarskoj, radio kao trener u Francuskoj, Tunisu i Kataru, ali to što sam doživeo u našoj zemlji, nisam nigde. Prijateljstvo, radost, sreću, drugarstvo. Živeli smo svi zajedno i bili smo dobar svet. Jugoslavija je moja zemlju i smatraću je takvom dok sam živ. Sada, Bosna i Hercegovina jeste moja država, ali granice za mene ne postoje. Još sanjam SFRJ i naše utakmice - ističe Baždarević.

Mehmed nabraja šta je to što ga još asocira na nekadašnju zajedničku državu.

- Kada kažeš da dolaziš iz Juge, kao da dolaziš sa Marsa, znalo se za mir, spokojstvo, crveni pasoš. Igrao sam u najboljoj ligi na svetu, stadioni su bili puni, bili smo pametni, pravi momci. Ma, ne može mi Francuz ili Rumun biti bliži od Srbina. Pa moja žena je Beograđanka.

Kaže da se rat mogao izbeći.

- Otrovan sam fudbalskom Jugom, gledam stare utakmice na internetu. Da, rado se sećam svega. Napredovali smo u sportskom pogledu, svi su nas se plašili i respektovali nas, bili smo moćni. Mogli smo da izbegnemo rat, da se drugačije raziđemo. Mi sportisti smo mislili da je nemoguće da se takva država raspadne, međutim to su drugi želeli. Nije im odgovarala jaka zemlja. Da smo se mi pitali, do toga ne bi nikada ni došlo. Moralo je drugačije da se završi, ovako niko nije dobio. Niko.

Iako živi u Francuskoj, u kontaktu je sa većinom bivših saigrača.

- Čujem se sa Piksijem Stojkovićem, Sinišom Mihajlovićem, sa ljudima iz FSS sam u stalnoj vezi, takođe sa Mijatovićem, Brnovićem, Kodrom, Sušićem, Vujačićem, Bobanom, Zlatkom Vujovićem, Sliškovićem... Kao da nismo nikada napuštali istu državu, recimo Bobana nisam video 15 godina, a kada sam ga sreo kao da sam ga poslednji put video pre sedam dana. To je deo mene, moja država, za koju sam u svim kategorijama igrao 109 puta, i po tome sam rekorder.

 Zagovornik je zajedničke fudbalske lige.

- Plaše se tuče na tribinama? Pa biju se i u Francuskoj. Potrebno je da tražimo ekonomske razloge. To bi čudo trajalo određeno vreme, a onda bi se sve normalizovalo, kao u košarci i rukometu. Mislim da nam je to neizbežno. Ponovo bismo punili stadione, bila bi to velika stvar za fudbal.

On ne odbacuje mogućnost da trenerskim poslom nastavi da se bavi u Srbiji.

- Zvao me 2012. Dragan Džajić u Zvezdu, prihvatio sam, ali je na kraju izbor pao na Slavišu Stojanovića - otkriva Baždarević.