Herojska odbrana otadžbine - 27 godina od bitke za Košare

Ljubinko Đurković, penzionisani pukovnik Vojske Srbije, komandant drugog bataljona 125. motorizovane brigade Prištinskom korpusa Vojske Jugoslavije tokom bitke na Košarama, za Direktno.rs kaže da je današnji dan borcima s Košara svaki dan u sećanju, a ne samo o godišnjicama.

- Brzo prođe za one koji sa distance prate ovih 27 godina, a nama borcima je to svakodnevnica. Mi sve i da hoćemo ne možemo i nećemo da zaboravimo stradalnike, bez obzira da li su ostavili živote na tim prokletijama ili i dan danas nose fizički ili duševni bol. Najveći genocid i zločin bi bio da to zaboravimo. Jer, oni su položili živote i žrtvovali zdravlje za otadžbinu i svi treba danas da obezbedimo da imaju normalan život u otadžbini za koju su se žrtvovali - poručio je Đurković.

Svih detalja dan danas se seća jedan od boraca s Košara, I.P., prepričavajući nam da je tog 9. aprila bitka trajala do duboko u noć - šaka vojnika Vojske Jugoslavije naspram neuporedivo brojnijeg neprijatelja na potezu Raša Košares - Maja Glava - kota Kamen C-4.

- To su bili mladi vojnici, na redovnom odsluženju vojnog roka. Mi profesionalci smo im došli u pomoć kada je napad već krenuo - 72. bataljon za specijalne operacije "Sokolovi", izviđačko diverzantski bataljon, 53. bataljon vojne policije i 63. padobranska koja je trebala sa boka da deluje kako bismo mi mogli da sprečimo prodor Albanaca. Glavni udar je bio na našem pravcu, a borba je trajala od nekih 10-11 sati prepodne pa skoro do uveče. Bilo je gubitaka sa obe strane, deo ljudi je morao da izvuče te ljude koji su poginuli dok ih je deo ostao tamo... Uglavnom, to veče je ostalo nas 11 na vrhu Košara. Da su Albanci znali pojeli bi nas bukvalno, ali smo se tako rasporedili da je u mraku delovalo da nas je mnogo više. Tako je nas šačica tu noć provela u snegu do kukova i uspeli smo da ih sprečimo da prođu kopneno- ispričao je za Direktno I.P.

Ranjene saborce su, kaže, spasavali nadljudskim naporima.

- Meni je venčani kum ostao ranjen. Gotovo tri sata sam ga izvlačio i nekako na jedvite jade uspeo da ga dovedem na bezbedno. Ostavio sam ga i vratio se gore da pomognem saborcima, da im odnesem municiju ali i hranu jer niko nije jeo čitav dan i do duboko u noć - seća se naš sagovornik.

Bitka na Košarama bila je bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika terorističke OVK, podržavane od strane regularne Vojske Albanije i NATO avijacije. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Rasa Košares na granici SR Jugoslavije i Republike Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ.

Cilj napada sa albanske strane bio je ostvarivanje kopnene invazije na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica jugoslovenske vojske u Đakovici i Prizrenu, kao i zauzimanje šireg područja Metohije.

Vojska Jugoslavije uspela je da porazi napadača i spreči njegov prodor na Kosovo i Metohiju, dok su pripadnici OVK uspeli da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika jugoslovenske vojske na tom području koji su morali da se povuku, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos podršci koju su imali.

Do danas šest boraca s Košara nije pronađeno.