Ključna 4 imena u Rezoluciji Evropskog parlamenta: Njima se pripisuje odgovornost za pad nadstrešnice i represiju u Srbiji

Zajednički nacrt rezolucije nastao nakon usaglašavanja pojedinačnih predloga više poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu direktno upozorava na represiju vlasti nad demonstrantima, opstrukcije u utvrđivanju odgovornih za tragediju i sve veću polarizaciju društva. Vrlo jasno se ističe podrška studentima, njihovim protestima i zahtevima, a pre svega se navodi zahtev za izbore.

Nasilje pod uticajem države i zvučni top

Evropski parlament u rezoluciji oštro osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije. Osuđuju se "medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata", a pozivaju se i zvaničnici da prestanu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje.

Izražava se posebna zabrinutost zbog upotrebe zvučnih uređaja dugog dometa (LRAD) i široke primene suzavca protiv civila, a osuđuje se i upotreba nezakonitih nadzornih softvera.

Evropski parlament smatra politički odgovornim državni vrh Srbije za "eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija" i žali "zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o urušavanju nadstrešnice kao činu sabotaže ili terorističkog napada".

Odgovornost rukovodstva zemlje i tri imena

Tekst rezolucije jasno ističe i odgovornost za ovakvo stanje u zemlji. Više nego jasno je da se kroz formulaciju rukovodstvo Srbije misli prvenstveno na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove najbliže saradnike u državnom aparatu. Interesantno je da se u dokumentu poimence navode tri imena i odgovornost tih ljudi u određenim oblastima.

Naime, Evropski parlament poziva vlasti da sprovedu hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i neproporcionalnoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvorima, torturi, seksualnom nasilju nad pritvorenicima, politički motivisanim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava. Ističe se da bi trebalo detaljno da se ispitaju informacije da su ta kršenja potekla od visokih funkcionera Jedinice za zaštitu objekata (JZO), naročito od njenog komandanta Marka Krička.

U rezoluciji se konstatuju hapšenja bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, ali i njihovo naknadno puštanje, pod optužbama za zloupotrebu službenog položaja i sumnjama da su oštetili budžet u vezi sa rekonstrukcijom pruge, uključujući urušenu železničku stanicu.

"Promena odnosa Evrope"

Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala "European Western Balkans", potvrđuje za Nova.rs da je ovaj predlog rezolucije verovatno najoštriji dokument o Srbiji koji je ikada napisan u Evropskom parlamentu.

U tom smislu, prema njegovoj oceni normalno je govoriti o "promeni odnosa Evrope prema Srbiji", jer se pre radi o tome da je Evropa konačno odlučila da realnost pretoči u reči.

- Kada se u tekstu eksplicitno pominju odgovorni za korupciju i odgovorni za represiju, normalizaciju nasilja i urušavanje institucija, jasno je da se time ne misli na apstraktne pojave, već na konkretan sistem vlasti koji personifikuju Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici - naglašava sagovornik.

"Ovo nije više unutrašnja stvar, već evropsko pitanje"

Činjenica da se razmatraju i lične sankcije, kako ističe, predstavlja korak napred u političkoj odgovornosti koju Evropski parlament traži, "mada do stvarnog pritiska može doći tek ako te preporuke preuzmu Evropska komisija, Evropski savet i države članice".

- Za građane Srbije ova rezolucija pre svega znači da ono što oni svakodnevno osećaju, strah, pritiske, propagandu, više nije samo njihova unutrašnja stvar, već evropsko pitanje - ističe urednik portala "European Western Balkans".

Rezolucija je za sagovornika Nova.rs svojevrsno ogledalo evropske doslednosti, jer posle godina relativizacije i "balansa", Parlament govori "jezikom činjenica, a ne diplomatije kako je to do sada radila Evropska komisija".

Važno je, kako dodaje, i to što je ovoga puta ton usklađen među najvećim političkim grupacijama, što pokazuje da kritika režima u Srbiji više nije ideološko, već demokratsko pitanje.

- Ukoliko dođe do usvajanja preporuke o sankcijama, to bi bio jasan signal da je Evropska unija spremna da poveže vladavinu prava sa ličnom odgovornošću, a ne samo sa poglavljima i klasterima. Takva rezolucija ne menja preko noći stanje u Srbiji, ali menja način na koji se o Srbiji govori u Evropi, a to je prvi korak ka promeni politike. I konačno, ako je do sada bilo dilema da li Brisel "vidi" šta se dešava, sada je jasno da ne samo da vidi, već je odlučio i da to zabeleži, crno na belo - zaključuje Nemanja Todorović Štiplija.

EXPO i Ćacilend

Evropski parlament u svojoj rezoluciji takođe duboko žali zbog opstrukcije pravde u gonjenju odgovornih za urušavanje nadstrešnice i osuđuje medijske kampanje vlasti protiv sudija i tužilaca koji nastoje da sprovode vladavinu prava.

U dokumentu se inače pominju i najvažniji državni projekat EXPO, ali i čuveni Ćacilend.

Pozivaju se sve zemlje učesnice na predstojećoj EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir "ozbiljne zabrinutosti i dokaze o široko rasprostranjenoj korupciji povezanoj s vladajućim strukturama, kao i navodno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i izgradnji izložbe".

Famozni Ćacilend pominje se u članu rezolucije, gde se oštro osuđuju postupci članova vladajuće stranke koji su organizovali "nezakoniti kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno proširenje na Trg ispred Narodne skupštine".

Odmazda nad prosvetom i sumnjiva pomilovanja

Evropski parlament zabrinut je "zbog više izveštaja o mobilisanju lica sa kriminalnom prošlošću od strane vladajuće stranke u kontra-protestnim aktivnostima, napadima na demonstrante, dodatnoj eskalaciji tenzija, nasilja i polarizacije u zemlji".

Osuđuje se odmazda vlade nad zaposlenima u obrazovanju i kulturi zbog podrške protestima, uključujući otpuštanja, smanjenja plata, povlačenje finansiranja javnih univerziteta i prisustvo policije u univerzitetskim zgradama.

Negativno se gleda i na predsednikova pomilovanja za lica osuđena ili gonjena za nasilje nad studentima i građanima tokom mirnih protesta.