"Vučić se sveo na podršku podmićenih, ucenjenih i uvezenih"

Ona je istakla da se "čovek koji tvrdi da crpi svoj legitimitet iz dva miliona glasova, sveo na podršku do 50.000 ljudi, mahom podmićenih, ucenjenih, uvezenih iz susednih država, računajući i njegovo tvrdo lojalističko krilo".

- Vučićev ćaci kontramiting nije uspeo da zaseni brojnost, ideje i slobodarsku atmosferu od 15. marta, što je jasno svima pa i dojučerašnjem lideru većinske Srbije. Ključni motiv svenarodnog i svedržavnog sabora je nedavanje Srbije, pa se postavlja pitanja kome to Vučić ne da Srbiju? Da li je ne da Zapadu, Istoku, opoziciji, pobunjenoj mladosti, plenumima, agentima stranog uticaja koji sprovode obojenu revoluciju, RTS-u? Šta je uopšte ostalo od Vučićeve Srbije kao razvaljene, polarizovane države, sa zavađenim suparničkim stranama, uništene korupcijom, bezakonjem i vrednosnom erozijom - upitala je Perić Diligenski i naglasila da je "Vučić sve dao na doboš i budzašto i zapadnim i istočnim partnerima - rudna bogatstva, prirodne lepote, plodno zemljište, Generalštab".

- Spisak je neiscrpan, ali ukratko, dao je sve što je na zemlji, ispod i iznad nje. Sve ono što je obećao da neće dati na Kosovu i Metohiji, olako je dao, pa i ono što mu nije traženo. Iz svega navedenog, zaključuje se da "ne damo Srbiju" u prevodu znači ne damo vlast ili ne damo Vučića. Vučić sebe identifikuje sa državom, stavljajući znak jednakosti između sebe i apstrakcije sačinjene od krvi i tla. Za njega je nacionalni i državni interes izmanipulisani privatni interes koji se ogleda u očuvanju pozicija moći i onemogućavanju krivičnog gonjenja zbog mnogih zloupotreba. Samo dok je na vlasti, a planira da to bude do 2035. godine, biće zaštićen kao beloglavi sup. Dodikov poklič podrške "Ne daj Srbiju, Aleksandre, ne daj Srpsku", treba tumačiti u kontekstu "ne daj sebe, ne daj ni mene" - zaključila je potpredsednica Srbija centra.