Picula: Odluku ko će se sastati sa mnom doneo Vučić

- Odluku da se neposredni kontakti sa mnom, u ime vlasti, redukuju isključivo na razgovore u Narodnoj skupštini i Ministarstvu za evropske integracije doneo je, naravno, predsednik Vučić jer jedino on odlučuje o takvim potezima - potvrdio je Picula za Radio Slobodna Evropa.

Picula je došao u Beograd nakon što je 20. februara u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta predstavljen nacrt izveštaja koji je naišao na kritike vlasti u Srbiji.

Susret sa izvestiocem za Srbiju je odbio Vučić koji je Piculu nazvao "lažovom". Pored Vučića susret je odbio i šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" u Skupštini Srbije Milenko Jovanov, koji je izjavio da je tog dana imao važnijeg posla - slaganje veša.

Picula tvrdi da je negativan stav vladajućih o nacrtu izveštaja o stanju u zemlji plasiran još pre njegovog dolaska.

- S druge strane, ne bi bilo korektno smisao i rezultate mog boravka u Srbiji svoditi samo na susrete koje nisam imao s predsednikom države, premijerom u ostavci i ministrom spoljnih poslova - mišljenja je Tonino Picula.

Tokom njegovog boravka u Srbiji, dogodila se takođe i policijska akcija u prostorijama nekoliko nevladinih organizacija u Beogradu.

Picula potvrđuje da će i ovaj element uz sve utiske sa posete koristiti u nastavku rada na izveštaju o stanju u Srbiji.

On smatra da se nakon četvorodnevne misije u kapacitetu Stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju pokazalo da neće biti moguće ni lako ni brzo prevladati razlike u ocenama o stanju u zemlji između njega i predstavnika vlasti sa kojima je imao priliku da razgovara.

- Najmarkantnija zbivanja u Srbiji već mesecima su masovni protesti predvođeni studentima koji blokiraju obrazovne institucije. Protesti su se proširili gotovo po celoj zemlji. Po mom mišljenju, radi se o opštedruštvenom pritisku na sferu politike, kako bi se oslobodila svega što godinama zarobljava institucije države - naveo je Picula.

Prema njemu, dalji razvoj će zavisiti o odnosima četiri, kako smatra, najuticajnijih faktora: vlasti koje ne uspevaju raspršiti proteste, institucionalne opozicije koja ne upravlja događajima, međunarodne zajednice koja se uglavnom drži na distanci i studenata koji imaju široku legitimacijsku bazu, ali još ne šire listu zahteva u odnosu na početne.

Studenti koji od kraja novembra blokiraju više od 60 fakulteta širom zemlje zahtevaju krivičnu i političku odgovornost za tragediju u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. pala nadstrešnica Železničke stanice kada je život izgubilo 15 osoba.

Studenti takođe zahtevaju procesuiranje odgovornih za napade na njih i druge građane tokom protesta.

Vlast, na čelu sa predsednikom Vučićem, tvrdi da je u Srbiji u toku pokušaj obojene revolucije. Takođe insistira da su svi zahtevi studenata ispunjeni.

Studenti i akademska javnost te tvrdnje odbacuju.