NIŽU SE PORAZI Na Kosovu nestaje i srpski dinar?

Režim u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučić apsolutno ne može da izgubi. To naravno nije tako zbog njegove visprenosti ili mudrosti ili neke druge super sposobnosti. To je tako zato što on i njegovi i svoje poraze proglašavaju pobedama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da najava Prištine o ukidanju dinara na Kosovu "zabrinjava i dovodi u pitanje sve procese". Hoće li zvanični Beograd posle registarskih tablica upisati još jedan poraz?

U takozvanoj Republici Kosovo svaka strana valuta, koja cirkuliše mora biti zakonski regulisana relevantnim mehanizmima. U konkretnom slučaju to mora odobriti CBK ili čak Ministarstvo finansija, sprovođenjem određenih strategija Vlade Kosova, kroz koje je regulisano ili pak sankcionisano poslovanje stranom valutom.

U srpskim sredinama na Kosovu je, pored evra, u upotrebi i dinar. U četiri opštine na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, i cene u prodavnicama su označene u dinarima.

U poslednjih nekoliko godina praksa je bila da se novac (dinari) iz Srbije uvozi preko Jarinja, jer je ovaj prelaz najbliži Leposaviću, gde se nalazi predstavništvo, odnosno trezor Narodne banke Srbije (NBS). Inače, Priština je i ranije imala nameru da zabrani dinar. Tako je još  2018. tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj pripremao tri nove mere protiv Srba na KiM, među kojima je i zabrana upotrebe dinara na teritoriji pokrajine.Tada se od toga odustalo.Ukidanjem dinara bi se onemogućio rad svih srpskih institucija na Kosovu, a to su pre svega zdravstvo, školstvo, socijalne ustanove. Prema poznavaocima kosovskih prilika, postoji realna opasnost da će prištinski organi sa policijskim jedinica fizički zabraniti rad Poštanske štedionice.

Jedna takva odluka Prištine bi automatski dovela do daljeg propadanje severa i to bi bio veliki udar na već tešku egzistenciju ljudi. Prema oceni nevladinih organizacija Srba na Kosovu, 44.000 građana Srbije na Kosovu prima penzije ili plate iz budžeta Srbije, što u trenutnoj demografskoj situaciji znači skoro svaki drugi kosovski Srbin.

Posle događaja u Banjskoj promet robe na Jarinju je zaustavljen, a među zabranjenom robom bili su i dinari koji su predati stranoj osiguravajućoj kući (registrovanoj na Kosovu) koja je novac u sopstvenim oklopnim vozilima distribuirala u banke i pošte.

Tako je zabrana ulaska dinara kao robe na Jarinju bila praktično pokazna vežba, koja je jasno pokazala finansijsku zavisnost građana (Srba) od ovog sistema. Ali, pokazalo se i da je ovaj sistem zavisi od fizičkog unosa dinara kao maltene švercovane robe.