Kampanja za otpriznavanje Kosova u CG - prazna priča ili politički zaokret?

Knežević, koji je inicijator povlačenja priznanja, najavio je veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti upravo o toj temi. Kako tvrdi, 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske pokrajine, te podseća da je bivši premijer Duško Marković svojevremeno izjavio da su morali da donesu takvu odluku pod pritiskom međunarodne zajednice.

- Smatramo da je sazrelo vreme nakon svih onih turbulencija koje smo imali u vladi Milojka Spajića da krenemo s rešavanjem ovih identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu inicijativu - kazao je Knežević za RTS.

Najavio je da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja doneti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji Zete. Očekuje, kaže, da će onda otpočeti niz sednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a onda kao poslanički klub najavio i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.

- Tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče odluku o priznanju nezavisnosti Kosova - konstatovao je.

Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, za Direktno ističe da je ova inicijativa DNP-a pre svega važna zato što konačno vraća jednu od ključnih nacionalnih tema u žižu javnosti.

- Jer, da budemo potpuno otvoreni, priznanje "Kosova" od strane tadašnje vlasti Mila Đukanovića bila je jedna od najvećih bruka u savremenoj istoriji Crne Gore. To nije bila odluka u interesu građana, već odluka režima koji je radio protiv većinske volje naroda i protiv istorijskih, državnih i duhovnih veza koje Crna Gora ima sa Srbijom i srpskim narodom - naglašava Dajković.

Zato je, kaže, dobro i zdravo za društvo da se ta tema ponovo otvara.

- Nije normalno da se o tako krupnim pitanjima ćuti, niti da se pod tepih gura nešto što očigledno nikada nije dobilo puni demokratski legitimitet. Međutim, ono što danas vidimo jeste potpuna politička nedoslednost aktuelne vlasti. Oni koji su došli na talasu promena i obećanja da će ispravljati nepravde prethodnog režima, danas ćute o jednoj od najvećih nepravdi. To jasno pokazuje da su im fotelje i "dobri odnosi sa stranim centrima moći" važniji od istine i pravde - kaže Dajković.

Napominje da, ako vlast zaista želi da pokaže da je drugačija od DPS-a, onda mora imati hrabrosti da otvara i rešava ovakva pitanja, a ne da beži od njih.

- Zato ovu inicijativu vidim kao važan prvi korak, ne samo ka eventualnom povlačenju priznanja, već ka vraćanju dostojanstva Crnoj Gori i njenim građanima - zaključuje Dajković.

S druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da je za ponovno uspostavljanje dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore neophodna obostrana volja, uz poštovanje osnovnog diplomatskog principa reciprociteta.

- U diplomatiji je krunski princip reciprocitet - odnos dveju zemalja koje funkcionišu na osnovu interesa, "koliko ja tebi, toliko ti meni". Nažalost, sadašnja vlast u kontinuitetu od 14 godina, ali i prethodna za vreme koje je Crna Gora i priznala tzv. Kosovo, nisu učinile ništa da makar simbolički, diplomatskim putem upozore Crnu Goru da čin priznanja Kosova znači i nepriznavanje Srbije u njenim granicama. Kada je Crna Gora priznala Kosovo, ona je faktički prestala da priznaje Srbiju u njenom teritorijalnom integritetu - smatra Milivojević.

On dodaje da Srbija ne mora da povuče isti potez, ali da bi trebalo da pošalje jasnu političku poruku.

- Ne kažem da Srbija treba da uzvrati istom merom, ali bi morala da signalizira da bi mogla to da uradi. Crna Gora se, kao i Makedonija, odvojila bez ispaljenog metka, uz saglasnost Srbije, i ne vidim zašto takav potez nije praćen uzajamnim poštovanjem. Ako nas priznaju na 85 odsto teritorije, logično je da postoji neka vrsta reciprociteta. Nisam političar pa da govorim o konkretnim potezima, ali poruka mora biti jasna - upozorava on.

Milivojević ocenjuje i da je dosadašnja politika Srbije primer nedoslednosti.

- To se može banalizovati do apsurda - recimo, u Severnoj Makedoniji postoji Zapadna Makedonija gde Albanci imaju apsolutnu većinu i gde su se u određenim periodima pojavljivale ideje o formiranju posebne državnosti. Slična situacija je i u Crnoj Gori, u oblasti Malesije, gde takođe živi većinsko albansko stanovništvo. Kada bi Srbija htela da odgovori istom merom, mogla bi, hipotetički, da povuče radikalne poteze i otvori pitanje autonomije tih područja, uz očekivanje da se zauzvrat izvrši pritisak na Prištinu ili Tiranu da promene stav prema Srbiji. Međutim, to je upravo primer banalizacije - pokazatelj koliko bi takav pristup bio neodgovoran i koliko zapravo naša diplomatija ne koristi ni mnogo umerenije, legitimne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju – navodi Milivojević.

Na kraju ističe da fokus ne bi trebalo da bude na potezima političkih aktera u Crnoj Gori, već na reakciji Srbije.

- Ne gledam šta će raditi stranke srpskog bloka u Crnoj Gori, iako je to lepo mada su trebali to od početka da rade. Ključno je kako reaguje Srbija, jer je princip reciprociteta temelj savremenih diplomatskih odnosa - zaključuje Milivojević.

Crna Gora priznala je nezavisnost tzv. Kosova oktobra 2008, a istog dana takvu odluku donela je i vlada Makedonije.