Fantomski i vaskrsli birači glavni aduti SNS-a

Neuređeni birački spiskovi su već decenijama rak rana izbornog sistema u Srbiji i građanima je i dalje prepušteno da sami, uz plaćanje takse, prijavljuju nepostojeće komšije i preminulu rodbinu. Što se izbori više približavaju, broj fantomskih birača se povećava, tvrdi opozicija. Na adrese širom Srbije navodno stižu pozivi glasačima za koje komšije nikada nisu čule. Hiperprodukcija fiktivnih prijava prebivališta biće samo jedan od uzroka nepravilnosti na biračkim mestima.

Jedinstveni birački spisak i evidencija birača ažuriraju se na osnovu podataka MUP-a o prebivalištu građana. I ako postoji zakonska obaveza da građanima na prijavljenu adresu bude poslato obaveštenje o izborima, taj poziv nije zvaničan dokument, niti uslov za glasanje i nema pravnu težinu. Projektovani i konačni spisak često se razlikuju čak i za nekoliko stotina hiljada birača. U aprilu 2017. tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić je izjavila je da nije tačna informacija koja se pojavila u medijima da je u birački spisak upisano oko 800.000 građana više, i dodala da je postojeći spisak do sada najbolje ažuriran.

Građani su u birački spisak po pravilu upisani prema mestu prebivališta, odnosno adresi koja im je u ličnoj karti ubeležena kao mesto na kome žive. Samo izuzetno i na sopstveni zahtev, građani mogu biti upisani u birački spisak prema mestu na kome privremeno borave. Dakle, postoji jasna veza između birača, koji su pozivom obavešteni o glasanju, biračkog spiska i njihovog mesta stanovanja. Tu dolazimo do najzanimljivijeg dela. Kako neki potpuno nepoznati ljudi mogu imati prijavljeno prebivalište na određenoj adresi, a da vlasnik stana o tome nema baš nikakvu informaciju? 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je svojevremeno na pitanje o “fantomskim glasačima” odgovorio sa “pa šta”, uz opasku da birački spisak “nikad nije bio ažuriraniji”. Odgovornost je prabacio na kontrolore na biračkim mestima. Te 2022. početkom februara, SSP je govorio o "šemi uvoženja glasova iz Republike Srpske“, koja je funkcionisala po principu ubrzanog dobijanja srpskog državljanstva za građane RS i njihovog prijavljivanja na beogradskim adresama. Na pojedinim adresama su se nalazile oronule zgrade u kojima evidentno niko ne živi već godinama. Nije bilo reakcije nadležnih organa. I predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je ovih dana optužio vlast da je pokrenula kampanju u kojoj ljudima iz unutrašnjosti omogućava da fiktivno promene adresu prebivališta u Beogradu, kako bi mogli da glasaju na predstojećim lokalnim izborima u glavnom gradu.

Ovde zapravo govorimo o zloupotrebi koja može imati samo jedan cilj, a to je povećanje broja “poželjnih birača” u gradovima i opštinama gde treba poboljšati izborni rezultat vladajuće stranke i njenih koalicionih partnera.