U sred Pariza odbio Dior: Za čuvenog srpskog kreatora postojalo je nešto važnije od posla iz snova

Rođen u Prištini, inspiraciju je crpeo iz kosovskih manastira, posebno Gračanice, njenih fresaka i kamenih ornamenata, što je kasnije pretočio u svoj autentični dizajnerski rukopis.

Čuvena kostimografkinja Milica Babić Jovanović, supruga Ive Andrića, prepoznala je njegov talenat iako tada nije imao formalno zvanje kostimografa i odatle počinje njegova bogata karijera dizajnera.

Najveći deo karijere proveo je u "Centrotekstilu", gde je imao potpunu slobodu da kroz vrhunske tkanine reprezentuje jugoslovensku industriju u svetu.

Kolekcija "Simonida" iz 1967. donela mu je prve međunarodne nagrade u Moskvi i postala toliko popularna da su žene u radnjama kupovale materijal pokušavajući da same iskopiraju njegove modele. Još veći trijumf bila je kolekcija "Prokleta Jerina", inspirisana srpskim ratnicima sa zidina crkve Ružice, koja je u Parizu umesto jednog dana prikazivana punih mesec dana zbog ogromnog interesovanja publike.

Nakon pariskog uspeha, Joksimović je pozvan u kuću Diora kao specijalni gost. Generalni direktor ga je lično sproveo kroz sve nivoe modne imperije – od ateljea i trezora sa nakitom do prostorija sa bistama holivudskih zvezda i Jovanke Broz.

- Ja sam bio specijalni gost u kući Kristijan Dior i to je bilo jako uzbudljivo. Poslali su kola po meni u hotel sa šoferom, dočekan sam na ulazu od generalnog direktora. Onda su mi, naravno, uz moje veliko zaprepašćenje, pokazali celu kuću sva odeljenja. Krenuli smo od ateljea gde je radio Marbon, on je tad bio glavni kreativni direktor, pa smo onda kroz ona razna odeljenja prošli tamo gde se nalaze metraže, pa tamo gde ovi dizajneri rade skice - na tabli su bile glavne linije koje su bile za tu sezonu određene, a oni su pravili svoje varijante - prisetio se Aleksandar u razgovoru sa Mirom Adanjom Polak.

On je tada opisao i koliko je bio iznenađen koliko se proizvodnja u Dioru razlikovala od one na koju je navikao:

- Iz tog odeljenja smo ušli u jednu ogromnu halu gde je bilo ja mislim na stotine mašina. Mašina mala, mali stočić pored mašine i pegla. Bio sam potpuno zbunjen, nije ličilo na naše fabričke i kad sam 'pitao gde vam je modelarnica, gde krojite modele koji će ovde da se rade', oni su 'rekli nemamo modelarnicu, zapravo svako ovde odgovara za svoj model od početka do kraja'. Tad sam imao priliku da vidim i poprsja svih velikih zvezda filmskih, holivudskih i između ostalog i bistu naše predsednice Jovanke Broz - rekao je on, potom nastavio da govori o tome kako se u Dioru čuvaju najdragocenije stvari:

- Imao sam prilike da vidim dva odeljenja, to je trezor maltene, ispred su bili stražari, gde su mi pokazali nakit koji oni rade, a u drugom su bila krzna. Posle toga su nam priredili reviju, bio je veliki prijem u čast svih nas i tad je usledio taj poziv - prisetio se Joksimović na trenutak kada je usledila ponuda za posao od strane jedne od najznačajnijih modnih kuća na svetu.

-Ja sam se zahvalio naravno, smatrao sam da u ono vreme nije ni trebalo da se razmišlja o tome, ja sam ipak imao neki pre svega dug prema firmi sa kojom sam došao u Pariz, tako da nisam prihvatio, ali dobro nije to bio ni najveći ovaj moj neuspeh. Ne kajem se zbog toga naravno - otkrio je Joksimović

Iako mu je 90-ih godina obijen atelje i uništena gotovo celokupna dokumentacija i kolekcija starog nakita, on je preostale dragocenosti i antikvitete koje je skupljao na putovanjima zaveštao Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.