Nebojša Bakarec - Vučićev glasnik uvreda

Po posebnoj vrsti ulizništva poznat je Nebojša Bakarec. Svojevremeno, njegovu izjavu "predsednik Vučić gradi Srbiju, uzdiže Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju", uz neizostavni poklič "Živela Srbija", čitaoci nekih portala su izglasali za - glupost nedelje.

Kada je 2017. godine pristupio Srpskoj naprednoj stranci na vrhuncu moći, Nebojša Bakarec je poručio kako to ne čini zbog funkcije, već da bi se borio protiv "nepravde i dalje satanizacije te partije". Sve to ne bi bilo čudno da koju godinu ranije Bakarec o Vučiću u jednom tekstu piše da "ne podnosi SNS" i da bi oni možda želeli da pređe tamo, "ali bi se pre ubio". U tom tekstu Bakarec se bavio i Vučićevim govorom tela na fotografijama iz jednog intervjua, pišući "nepodnošljivoj količini hvalisavosti", "naduvanom egu", "mesijanskoj psihozi" i slično.

Nakon što je još jednom iskoristio zasedanje Skupštine Srbije da bi pomenuo decu opoziconara, kako bi izneo navodne privatne podatke i kako bi vređao ljude iz opozicije, za reč se javila Marija Lukić koja je pitala predsedavajućeg Orlića da li će zaustaviti ovakve nastupe Bakareca.

- Pitam se do kada ćete to dopuštati, ovo nije normalno da su se koleginicama na ovakav način obraća. Ovim nastup i nastupom prethodnih dana je zaslužio da ga, njegovim rečnikom rečeno, tražimo kolonoskopijom u bivšem predsedniku SNS (Aleksandru Vučiću. prim. nov) - rekla je ona.

Bakarec pripada gomili vladajuće sekte. Nastranu pravovernost pokazuje u svakoj prilici, neprekidne razmirice sa opozicijom su pitanje političkog trenda i upornog odlaganja normalnosti. Iz svoje pozicije bliskosti sa samim vrhom, pretnjama i kletvama odvraća ljude od prava na lični izbor. Pobornik je shvatanja da nema patriotizma izvan potpune odanosti gospodaru, u ljubavi i mržnji. Njegova hipoteza o zabranjenom slobodnom mišljenju dolazi iz kolektivnog skučenog uma vlasti. Bakarec je dobro smišljen projekat Aleksandra Vučića, oblikovan sukobljenim ekstremnim ideologijama i pripremljen za konačan cilj.

Skoro svaki dan u Skupštini Srbije, njemu je istorijski. Pri čemu se istorija odvija kao haotična politika opstanka. U njegovim dometima proklinjanja ne postoji vrhunac, sve što je bilo kada rekao, učinio ili objasnio, nadmašiće novim poduhvatom. On opstaje kao nepobedivi besednik u svakom dijalogu, odbijajući upadljivo nadmeno bilo koju verziju istine osim svoje, rušeći bez ikakvog obzira samu suštinu, logiku i smisao dijaloga u Skupštini Srbije. Bizarne okolnosti pomogle su mu da ostvari svevideću ideju o korišćenju video snimaka, fotografija i drugih podataka u satiranju oponenata. Imao je šta da pokaže za svakoga ko se usudio da se kači sa njim, uz nedokazive optužbe i pogrde.

Reklo bi se da je potpuno uveren u ono što radi. A možda zaista i jeste. Ako je tako, onda je postojanje takvog uma predstavlja uvod u opšti etički slom.