Kako je jedna kiša ogolila SNS i Vučića

Gospodaru Aleksandru Vučiću proradio je onaj poznati ego trip, koji mu je rekao kako njegov miting nade mora biti “veći”, jer je on taj koji je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima dobio 2,2 miliona glasova. Ništa od toga. Samo kičeraj kišnog performansa ispred Skupštine. Sve u svemu, nekako je sve ličilo na nešto što je na zalasku, nešto za šta nije kriva samo kiša koja je neumoljivo padala i samo pojačavala taj osnovni utisak.

U Beogradu je na desetine hiljade ljudi bilo na ulicama braneći vrednosti u koje se ne sme dirati - "Srbija protiv nasilja". Ako nikako drugačije, tako se kontroliše vlast i ukida njena samovolja. Ali za Vučića već davno ne postoji politički cilj, jer on zna da nijedan od njih ne može dostići. Kako je onda uspeo da prepozna poraz, ako već nije iskusio pobede. Realno, najzanimljiviji Vučićev predgovornik, bila je jedna Bošnjakinja. Sabina Šego Juhović. Ona se, posle 17 godina rada u Holandiji, vratila u Srbiju i poručila kako danas Srbija unapređuje odnose svojih građana, kako nije savršena, ali može biti “ako se svi potrudimo”.

Vučić nije propustio da pohvali njenu i odluku njene porodice, ali i da istakne kako je u Trebinju uhapšen odbegli policajac koji je osumnjičen da je nedavno u Priboju u jednom lokalu ubio 35-godišnjeg muškarca bošnjačke nacionalnosti.

I sada, kada dolazi kraj valja krenuti od početka: razumeti život sa onim čega nema. Ali, strastvena borba za gomilanjem moći, koja je sve nepotrebnija ukoliko je više ima. Šta bi on uopšte mogao da učini sa njom? Da ponovo osvoji Kosovo? Da zavede oblik tiranije koji bi mogao da opstane? Da bude komandant najmoćnije vojske na Balkanu? Da dokaže podanicima kako ume da razume i one koji ga mrze? Ili, da prigrli onu pevaljku koja jača ideju smešnog kulta, koji se i među revnosnim ljubiteljima lika smatra uzdrmanim. Vučićeva opsesija da bude voljen i slavljen davno se izjalovila. Ne postoji nijedan razlog za izlive ljubavi, niti dela za slavu. Čak su i aplauzi na kiši  bili usiljeni.

Savršeno je jasno da je Aleksandar Vučić odavno pretvorio svako demokratsko izjašnjavanje u izjašnjavanje o sebi samom. On nas i sam na ovo podseti kada prekoreva svoje članstvo da bez njega ne bi bili tu gde jesu. Svako glasanje, od izbora za mesne zajednice do parlamentarnih izbora, Vučić je pretvorio u izjašnjavanje o sebi, jer u suprotnom ni jedan jedini naprednjački kandidat nigde ne bi osvojio većinu. Vučić je deset godina radio na potčinjavanju ne samo države, već i sopstvene stranke, svom kultu ličnosti i posledica je da danas u SNS-u više ne postoji niko, osim njega samog, ko uživa bilo kakvo poverenje građana. Sve do kišnog petka.

Vladavina aktuelnog predsjednika Srbije potkopana je dvema pucnjavama u kojima je stradao veliki broj dece. Društvo pogođeno najvećim tragedijama koje mogu da ga zadese, teško će se vratiti “na staro”. I oni bukvalno pokisli ljudi, sada traže malo više od sendviča i koka kole koje dobiju da bi išli na skupove Srpske napredne stranke.